Прослава Видовдана 2018

Традиционалним породичним окупљањем у Риболовачком дому Николићи (Подграб), припадници Друге чете су и ове године обиљежили Видовдан- Крсну славу ВРС. 

Окупљање има за циљ да држи чланове јединице и њихове породице на окупу, да ради на њиховом зближавању и да одржава традицију јединице. На прослави су се евоцирале успомене и сјећања из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Договорене су и активности које ће у будућности на прави начин да представе нашу јединицу и сачувају успомене које ћемо прењети на млађа покољења.

Остале слике у >>>  Нашој ФБ Галерији  <<<

Учешће на Данима Касиндолског батаљона 2018

На позив наших сабораца из Касиндолског батаљона, Ветерани Војне Полиције су се и ове године одазвали традиционалној Културно- спортској манифестацији Дани Касиндолског батаљона 2018.

Први дан манифестације је био резервисан за поход на Кланац, гдје смо по трећи пут  организовано учествовали. На Кланацу је 1992. г. формирана прва линија одбране Касиндола на којој су пале и прве касиндолске жртве у отаџбинском рату. Оно што охрабрује је масован одазив младих од којих се неки нису били ни родили у вријеме посљедњих сукоба на овим просторима. За њих је уприличен историјски час након чега је учесницима похода послужен војнички пасуљ.

У понедељак смо посјетили гроб нашег саборца Данка Ремића, гдје смо положили цвијеће и упалили свјеће, те се сјетили лика и дјела нашег прерано преминулог Данеца.

Остатак дана је протекао у спортском надметању, гдје смо у склопу турнира "Данко Ремић"  одиграли ревијалну утакмицу у фудбалу против наших домаћина, а послије утакмице је настављено дружење ратних ветерана.

У суботу смо заједно са представницима породица погинулих бораца, члановима Борачке организације те представницима града Источно Сарајево, општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево  положили цвијеће и вијенце на  централно спомен-обиљежје, на којем су уписана имена 99 бораца који су животе уградили у темеље Српске.

Нашим саборцима и домаћинима се овом приликом захваљујемо на позиву за учешће на овој престижној манифестацији и видимо се идуће године...

Остале слике у >>>ГАЛЕРИЈИ<<< 

Мојмило: Обиљежен Дан одбране Српског Сарајева

Припадници нашег удружења су данас заједно са припадницима 2. батаљона 1. Сарајевске бригаде обиљежили 16. јун - Дан одбране Српског Сарајева, у знак сјећања на пресудне битке у јуну 1995. године, у којима су српски борци пружили отпор далеко бројнијем непријатељу, a у којој је погинуо и командир 3. чете Војне Полиције, поручник Стојан Ђурић.

Том приликом смо положили цвијеће и упалили свијеће на мјесто погибије поручника Ђурића и војника Душана Васковића (2. бат.), те освјештали спомен плоче које су постављене на мјесту погибије .

Послије помена настављено је дружење сабораца уз евоцирање успомена на поменуту офанзиву.

Да подсјетимо, тог 16. јуна 1995 године, јединице 12. Дивизије АР БиХ су пробили линију на Мојмилу, и том приликом је погинуо Васковић. Дио наше јединице је добио задатак да врати изгубљене положаје, гдје гине поручник Ђурић.

Остале слике у >>> ГАЛЕРИЈИ<<<

Напад на Пресјеницу 16. 06. 1995

На данашњи дан 1995 године отпочела је офанзива Армије БиХ на положаје у зони одговорности Сарајевско-романијског корпуса, названа Операција "Т" (Текбир), која је имала за циљ "деблокаду" Сарајева.

Foto: Rajko P.

Наша јединица је тог 15. јуна извришла редовну смјену људства на положају у селу Пресјеница. Сутрадан, у рану зору двије јаке детонације су прекинуле то мирно јутро. Одмах затим и ратни поклич муслиманскух војника Текбир- Алахуекбер означили су почетак напада на наш положај. 

Убрзо смо под пуном ратном опремом запосјели и формирали линију одбране. Провјерили смо стање лијево и десно од нас и утврдили да су сви на борбеном положају. Линија је пукла под Градином, или боље речено, на мјесту гдје је била "шупља" измељу 65. ЗМтП и 4. ЛАП ПВО, а то је било лијево од нас, на сусједном брду. Визуелно смо пратили ситуацију на том дијелу, гдје смо уочили да се дио бораца са те линије почео повлачити. У том првом удару један борац из 4. ЛАП-а је погинуо Самарџија. Покушали смо преко средства везе провјерити стање на том дијелу, али су нам се умјешали и у везу, па смо их могли чути преко индукторског телефона, који је вјероватно остао у том рову. 

Долином је одзвањао ратни поклич „Тербир- Алахуекбер“. Ми се нисмо деморалисали. Јесмо били млади али довољно обучени да владамо ситуацијом. Десно од нас су били припадници резервног састава 65. Заштитног моторизованог пука. Они су даље везали линију на Трлац, гдје су спајали са 2. Сарајевском бригадом која је даље ишла на Страишта. Они су стално долазили до нас, и пратили ситуацију. У нама су видјели ослонац и по њиховој причи ако би дошло до повлачења они настављају даље са нама. 

Лијево од нас чују се велике детонације. Војници на одслужењу војног рока из састава 65. ЗМтП који су били са друге стране Градаине на Пречком пољу, трпе велике губитке и констатно су под артиљеријском ватром. 

Код нас је било неког спорадичног пушкарања, и већ тада смо закључили да је главни напад био на том дијелу, и да морамо планирати повлачење јер нам је бок „пукао“. Убрзо нам је дошао и неки водич, са намјером да нас упути на резервни положај. Морали смо сићи у село, а подршку нам је давала једна „Прага“, која је дејствовала по сусједном брду на коме су већ били непријатељски борци из 14. дивизије, 1. Корпуса АР БиХ.. 

Повукли смо се на Јагодњик. Тамо смо затекли испомоћ из наше јединице, тј. смјену коју смо смијенили дан раније, а која је због тренутне ситуације добила узбуну и хитно пребачена у борбена дејства. Ту већ трпимо јаку артиљеријску ватру, па се поново пребацујемо на неки други положај исто на Јагодњику. Ту смо провели ноћ и дочекали 17. јун. Муслиманска офанзива је и даље текла. Тада смо чули да је читав корпус нападнут. Сазнали смо и да је на Мојмилу погинуо командир 3. чете потучник Стојан Ђурић.  И даље трпимо јаку артиљеријску ватру са Игмана. Тамо према Трнову стање хаотично. Навече поново повлачење. Сада долазимо у школу у Кијево. То вече линије уопште није било. Све што је било војске је у Кијеву. У току ноћи видимо нашу патролу која је допратила 12. крајишку бригаду. 

18. јуна, уморни, већ два дана без одмора и спавања крећемо да формирамо нову линију.  Преко Очађела смо се спустили на Бјеловац. Дочекани смо јаком артиљеријском ватром. Ту на путу смо срели неке старјешине из 2. сарајевске бригаде. Похвалили су нас и дали нам до знања да када формирамо ову линију повлачења више нема. Нека два километра смо изнад главне путне комуникације која спаја Лукавицу са Херцеговином. Солидно смо се укопали. Тих дана ни вријеме није било уз нас, јер је току ноћи почела да пада киша. 19. јуна нам долази МТС и линије смо добро утврдили. До краја смјене смо одбили јак пјешадијски напад, помогнут артиљеријом, без губитака. Још једну офанзиву смо зауставили. Положај на Бјеловцу смо одржали до завршетка рата уз два погинула борца Мијата Гавриловића и Сашу Тодоровића.

Обиљежено 26 година од страдања бораца Чете Петар Пандуревић

Служењем парастоса и полагањем вијенаца на мјесном Спомен-обиљежју у насељу Стара Станица на Палама, данас је обиљежено 26 година од страдања 14 бораца чете “Петар Пандуревић” у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.

Поред представника нашег удружења вијенце су положили чланови породица погинулих српских бораца и њихови саборци, представници паљанске Борачке организације, начелник општине Пале и његови сарадници, градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић, представници политичког и јавног живота.

Борачка организација је и ове године организовала Меморијални турнир у малом фудбалу “Петар Пандуревић”, у оквиру којег су припремили пригодне награде и признања, а финална утакмица биће одиграна данас.

На данашњи дан прије 26 година приликом напада муслиманских снага на ослабљене српске положаје на Требевићу погинуло је 14 бораца чете “Петар Пандуревић” заједно са својим командантом.

Чета “Петар Пандуревић”, формирана почетком рата, са 200 храбрих бораца чувала је српске положаје на Требевићу и обишла бројна ратишта широм Републике Српске. Погинуло је 36 бораца ове чете, а 18 је било рањено.

Обиљежено страдање војника у Жепи

Представници нашег удружења су данас положили цвијеће на спомен-обиљежје у Жепи, гдје је обиљежено 26 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске, које су припадници муслиманских снага напали из засједе и мучки убили, а потом масакрирали.

Ово је био један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала с обзиром на број погинулих у једном дану и на једном мјесту.

Колона која се 4. јуна 1992. године кретала према брду Зловрх била је у хуманитарној мисији и имала је задатак да достави храну и воду војницима који су обезбјеђивали радио-релејни објекат на тој коти.

Са муслиманским снагама био је постигнут договор да српски војници мирно прођу. Међутим, муслиманске снаге су тај договор прекршиле и мучки с леђа, из засједе, напали српске војнике.