Обиљежен Дан 4. батаљона Војне Полиције СРК

Скромно и достојанствено данас смо обиљежили Дан 4. батаљона Војне Полиције Сарајевско- романијског корпуса. Како смо и најавили разлога за претјерано славље немамо, када знамо да наши саборци у Добоју, Шамцу, Бијељини и осталим поплавом погођеним подручјима наше отаџбине преживљавају тешке тренутке.

Данас су се у спомен парку на паљанској Старој станици окупили саборци како из нашег батаљона тако и из других јединица. Била је ово прилика да се поново окупимо на једном мјесту и кроз дружење евоцирамо старе успомене из одбранбено- отаџбинског рата. Да се сјетимо оних који су за Српску дали оно највриједније, свој живот.

Обиљежавање је протекло у спортском надметању. Одиграна је ревијална утакмица  између Ветеарана 2. чете Војне Полиције и Ветерана чете Петар Пандуревић. Иако је резултат био у другом плану споменућемо да је меч завршен резултатом 4:4.

Сљедеће дружење Ветерана наше јединице је оно традиционално за Крсну славу наше Војске, Видовдан.

О Јединици

Друга чета Војне Полиције (2.чВП) је била у саставу Четвртог батаљона Војне Полиције (4. бВП), који је био под директном командом Сарајевско-Романијског корпуса (СРК). Прије почетка ратних дејстава јединица је била у саставу 288  батаљона Војне Полиције ЈНА (бивша 7.Армијска област) која је била смјештена у сарајевској касарни Виктор Бубањ. Дана 23.05.1992.год. Јединица је напустила касарну и била је измјештена у село Тврдимићи (околина Тилаве). Убрзо је добила и прве задатке, а као главно задужење је било обезбјеђење позадинског комадног мјеста СРК, које је било смјештено на Палама, па је и наша јединица добила размјештај у српској престоници. За командира је постављен поручник Ивица Топић, који је њом управљао до краја рата. Ово није било једино задужење јединице. Уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становниства од агресије. Нема мјеста гдје наша чизма није крочила. Трескавица, Игман, Бјелашница, Мојмило, Нишићка висораван само су нека од мјеста нашег ангажовања. Јединица је била ангажована и на откривању и спречавању криминалних активности у зони одговорности СРК. У рејону Грепка јединица је била ангажована у против-терористичким дејствима, гдје је на једном од тих задатака погинуо наш командант батаљона Недељко Лиздек. Крај рата смо дочекали на игманском ратишту, село Бјеловац, одкле смо се повукли у јануару 1996 године. Ипак, ту нашем ангажовању није био крај. Задатак јединице у то вријеме је био да помогне становништу Српског Сарајева које је због Дејтонског мировног споразума одлучило да напусти насеља која су по споразуму припала Федерацији БиХ. И на тим задацима по веома тешким временским условима, припадници наше јединице су показали велику професионалност и обученост. Послије рата јединица је наставила дјеловање у мирнодобским условима. 1997 године један дио војника заједно са ратним командиром пор. Ивицом Топићем потписује своје прве професионалне уговоре. Тада је јединица била у саставу 505. Моторизоване бригаде, која је била смјештена у касарни Милош Обилић на Палама. Једница је у више наврата проглашавана за најбољу чету у саставу бригаде, а 1998 године 505. Мтбр је проглашена за најбољу јединицу у Војсци Републике Српске, а све то на основу резултата наше чете која је која је подњела највећи терет на провјерама комисије из Главног штаба ВРС. Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица се гаси 2003 године. Поред наше чете у сатаву батаљона су биле прва и саобраћајна чета, које су биле смјештене у касарни Слободан Принцип Сељо у Лукавици, гдје је био смјештен СРК.

У недељу обиљежавање Дана 4. батаљона Војне Полиције- СРК

Обавјештавамо све ветеране 4. батаљона Војне Полиције, професионалне припаднике који су послије рата били дио наше јединице у касарни Милпош Обилић Пале и све саборце са којима је наша јединица сарађивала, да ће се у недељу, 25. 05. 2014 у организацији Ветерана 2. чете Војне Полиције обиљежити Дан 4. батаљона Војне Полиције Сарајевско- романијског Корпуса ВРС.

Свјесни ситуације у којем се наша отаџбина налази у овом тренутку, када наши саборци у Добоју, Бијељини, Шамцу и осталим поплавама погођеним дијеловима Српске, поново преживљавају тешке тренутке, одлучили смо скромно обиљежити за нас веома важан дан. 

23. 05. 1992. године 288. батаљон Војне Полиције напушта касарну Виктор Бубањ и распоређује се у околину Сарајева, тачније у село Тврдимићи. Два дана касније јединица се званично постројила и ставила се под директну команду Сарајевско- романијског корпуса.

Обиљежавање нашег дана ће протећи у надметању у малом фудбалу. Угостићемо поред наше екипе још Ветеране Касиндолског батаљона и Ветеране чете Петар Пандуревић Пале. 

Утакмице ће се одиграти на игралишту Стара станица Пале.

Програм обиљежавања:

11: 00 Пријем гостију

11: 20 Обраћање организационог одбора

11: 40 Ветерани чете Петар Пандуревић- Ветерани 2. чВП 

12: 10 Ветерани Касиндолског батаљона-  Ветерани 2. чВП 
12: 40 Ветерани Касиндолског батаљона-  Ветерани чете Петар Пандуревић

13: 10 Дружење са гостима    

Моломо пипаднике наше јединице да дођу у новим мајицама.              

ПОСТАВЉЕНА СПОМЕН-ПЛОЧА У ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 19. МАЈ 1992. ГОДИНЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 20. МАЈА /СРНА/ - На Врацама у општини Источно Ново Сарајево данас је општинска Борачка организација поставила спомен-плочу у знак сјећања на 19. мај 1992. године, када је командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић извршио смотру два батаљона самоорганизованог народа општине Ново Сарајево.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушљевљак истакао је да је данашњим откривањем спомен-полоче, парастосом погинулим борцима у цркви Светог Георгија у Миљевићима и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје обиљежен и Дан Прве сарајевске механизоване бригаде. 

Тушевљак је нагласио да је кроз Прву сарајевску механизовану бригаду прошло око 15.000 српских бораца, животе за Српску дало је 608 бораца, док су 1.192 борца рањена. 

"Бригада је покривала велико подручје од Которца у Источној Илиџи, преко Добриње један и четири, Мојмила, преко Враца до Јеврејског гробља, Златишта до Паљанске чете", подсјетио је Тушевљак и додао да је бригада дејствовала и на подручју Олова, Игмана, Бјелашице и Трескавице, а за циљ је имала одбрану српског становништва - у чему је и успјела. 

Он је рекао да су за данас планиране и културне манифестације, али због поплава које су задесиле Републику Српску, одлучили су да новац намијењен за те активности уплате за помоћ поплављеном становништву. 

Протојереј ставрофор Војислав Чаркић, који је освештао спомен-плочу, подсјетио је да су се 19. маја 1992. године окупили браниоци Српског Новог Сарајева, а смотру је извршио генерал Ратко Младић, који ће, како је рекао, са "чином војводе ући у пантеон српских вођа". 

"Овај плато је био једини улаз и излаз за српску Грбавицу, а овим путем се и званично повукла српска војска 1996. године", рекао је Чаркић и додао да ће ово спомен-обиљежје бити подсјетник млађим генерацијама на људе који су бранили и одбранили Српско Ново Сарајево.

ПРИСЈЕЋАЊЕ НА ХЕРОЈСКЕ ДАНЕ ОДБРАНЕ ИЛИЏЕ

ИСТОЧНА ИЛИЏА, 11. МАЈА /СРНА/ - Стиховима познате пјесме Горана Врачара "Свјетла Сарајева" и читањем имена 650 погинулих и умрлих бораца Илиџанске бригаде, вечерас је у Културном центру Источно Ново Сарајево отпочела свечана академија уприличена поводом обиљежавања Дана одбране Илиџе – 22. априла и 14. маја 1992. године.

Чланови Борачке организације "Илиџански борац" Источна Илиџа и бројни гости, међу којима је био и министар просвјете и културе Републике Српске Горан Мутабџија, још једном су се присјетили ратних путева славне Илиџанске бригаде и припадника МУП-а Републике Српске. 

Предсједник Предсједништва организације "Илиџански борац" Горан Шеховац истакао је да је Илиџа била бастион православља и српства, а њени становници симбол одбране својих огњишта. 

"Не смијемо заборавити ове датуме, као и 4. август – Дан одбране Војковића, те остале значајне датуме. На тај начин ћемо показати да смо јаки и да нас ништа неможе поколебати у очувању Републике Српске",поручио је Шеховац. 

Некадашњи секретар општине Српска Илиџа Момчило Ћеклић нагласио је да је тешко причати дугу и још увијек неиспричану причу о Илиџи. 

Он је истакао да је Илиџа одбрањена 22. априла, када је погинуло 11 бораца, а да је током напада 14. маја, који је био много жешћи, погинуло осам и теже и лакше рањено око 50 бораца. 

"Послије напада 14. маја, муслимани се више никада нису могли опоравити и том снагом поново напасти српску територију. Илиџа је претрпјела 30-так офанзива са разних страна, те напад снага за брзу интевенцију НАТО пакта", подсјетио је Ћеклић. 

Дејтонским споразумом, како је рекао, Србима је одузет урбани дио Сарајева, међу којим је и Српска Илиџа. 

Борачка организација "Илиџански борац" је овогодишњу Плакету за допринос одбрани Српске Илиџе, Српског Сарајева и Републике Српске додијелила првом предсједнику Народне скупштине Републике Српске Момчилу Крајишнику. 

"Дан након 22. априла био сам на Илиџи и видио колико сте били поносни што сте је одбранили, а данашња младост је гаранција да жртве нису биле узалудне", рекао је Крајишник по пријему Плакете. 

Он је истакао да само велик народ чува своју традицију, поноси се својим прецима и чува успомене на људе који су дали оно највише за отаџбину – своје животе. 

Посебне дипломе на вечерашњој свечаности додијељене су учесницима спортских игара организованих у склопу обиљежавања Дана одбране Илиџе. 

Свечану академију увеличао је пригодан културни програм, који је окончан монодрамом "Вук Стефановић Караџић", у извођењу глумца Љубе Божовића.

Данас служен парастос за погинуле борце 1. Оклопног батаљона 1. Сарајевске механизоване бригаде

Полагањем вијенаца и служењем парастоса у спомен парку 1. Оклопног батаљона 1. Сарајевске механизоване бригаде,  одата је почаст за 49. погинула бораца ове јединице. Вијенце су положили представници ветерана "оклопњака", делегације градске и општинске заједнице те чланови локалне борачке организације.

ОКЛОПНИ БАТАЉОН 1.САРАЈЕВСКЕ МЕХАНИЗОВАНЕ БРИГАДЕ

Оклопни батаљон 1. Сарајевске механизоване бригаде настао је из  1. оклопног батаљона 49.механизоване бригаде одласком јединица бивше Југословенске армије са простора Сарајева према Савезној  Републици  Југославији.

У састав батаљона ушли су резервисти и добровољци који су се јавили да као припадници Војске Републике Српске стану у одбрану Српског народа, својих породица и своје земље. Претежно млади, обични људи оспособили су се за своје ратне војничке дужности и успјешно их извршавали до задњег дана рата.

Славимо 12. мај, Светог Василија Острошког, као свој дан, дан када је 1992. године званично формирана БРС те батаљон постао Оклопни батаљон 1. Сарајевске механизоване бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Српске.

Тих дана припадници бившег 1. оклопног батаљона/ 49 . механизоване бригаде напустили су просторе БиХ, а батаљон је раме уз раме са припадницима Илиџанске бригаде бранио просторе Илиџе од напада.

Батаљон је од првих дана ратних сукоба на овим просторима ангажован на спречавању сукоба,а потом на одбрани простора са већинским Српским живљем од напада паравојних и војних формација непријатеља на незаштићено становништво.

Са пјешадијским и другим јединицама своје и 2. Сарајевске бригаде, батаљон је бранио простор гдје се сад налазимо, а у току рата дијелови батаљона су упућивани на задатке и придавани другим јединицама од Горажда и Нишићке висоравни па до Трнова, Игмана и Трескавице. Бранили смо овај простор и одбранили.

Кроз састав батаљона прошло је више од 600 мушкараца и жена, највећи дио је остао у јединици цијели рат, а и остали су му својим присуством дали обиљежје потпуне војничке,неополитичке јединице потчињене у потуности претпостављеној команди.

Јединица није имала своје донаторе нити своју локалну заједницу, већ своју Војску Републике 

Српске и поносни смо због тога.

Било је тешких и веселих тренутака какве само живот и ратни услови могу донјети. Ратовали смо, гинули и веселили се побједама,а највише од свега жељели мир на овим просторима, срећу и бољи живот наших породица и нашег народа.

У току рата погинуло је 48 припадника, почев од војника Кочиш Роберта из Сенте и Гајић Зорана из Бања Луке, те старијег водника Ротић Казафера који погинуше почетком маја 1992. године, па до Радоња Остоје који је посљедни погинули борац батаљона.

Погинуо нам је и замјеник команданта потпуковник Мијић Слободан са својом посадом водником Димитријем Телебаком те војницима Небојшом Чубрилом-Чомбетом и Браном Васиљевићем.

Много нам је јунака погинуло на ратиштима и нек им је вјечна слава.

Преко 200 бораца батаљона је теже или лакше рањено у борбама и многи се од њих због тешких последица нису вратили у борбени строј,али су заувјек остали уз нас.

Слике  са парастоса погледајте    >>>ОВДЈЕ<<<

ОДАТА ПОЧАСТ СТРАДАЛИМ ВОЈНИЦИМА ЈНА

САРАЈЕВО, 3. МАЈА /СРНА/ - Чланови породица војника некадашње ЈНА, страдалих у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, као и преживјели злочина и званичници Републике Српске, на челу са премијером Српске Жељком Цвијановић, мирно су данас у колони стигли у Добровољачку улицу и одали почаст страдалима.

Учесници обиљежавања, међу којима је био и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, те представници локалних власти, су на мјесту страдања војника ЈНА положили руже и прислужили свијеће.

Цвијановићева је, осуђујући овај страшни крвави злочин, истакла да мјесто погибије припадника ЈНА заслужује институционално и људско памћење.

Она је још једном изразила огорченост чињеницом да је правосуђе БиХ заказало у процесуирању овог ратног злочина.

Припадници Министарства унутрашњих послова /МУП/ Кантона Сарајево обезбјеђивали су овај скуп, који је протекао мирно и достојанствено.

Након мирне шетње, полагања цвијећа и паљења свијећа у Добровољачкој улици, обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у овој сарајевској улици биће настављено на војничком гробљу у Миљевићима.

Обиљежавању присуствују и замјеник предсједавајућег Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, посланици у Народној скупштини Српске и посланици и делегати парламента БиХ из Српске.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

22. године од страдања војника у Сарајеву

Трећег маја се навршавају 22 године од када је извршен ратни злочин над припадницима ЈНА у бившој Добровољачкој улици у Сарајеву. Тог и претходног дана у оружаним нападима на припаднике ЈНА у Сарајеву су убијена 42,а рањена 73 лица, те заробљено 215 лица.

Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Од 42 убијена припадника ЈНА, један је убијен у Дому ЈНА, у Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, у Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два Муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

Као одговор на нападе на војне пунктове, припадници ЈНА су на сарајевском аеродрому задржали предсједника ратног Предсједништва БиХ, Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредсједника Владе, Златка Лагумџије и кћерке враћао са мировних преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбједној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом паравојних снаге у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН Луис Мекензи, члан Предсједништва БиХ, Ејуп Ганић, а безбједну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитница, били Изетбеговић, генерали Мекензи и Кукањац.

Колону је напало око 2.000 наоружаних људи и извшило масакр.

По окончању рата у БиХ, ЦЈБ Српско Сарајево је 25. маја 1996. поднио прву кривичну пријаву против девет особа, коју је 27. априла 2005. МУП Републике Српске допунио и проширио на 15 осумњичених. Истрагу о злочинима над припадницима ЈНА у Сарајеву водило је и Војно тужилаштво ЈНА (касније ВЈ), али када су војна тужилаштва укинута предмет је преузело Специјално тужилаштво Србије за ратне злочине. Српско Тужилаштво је прво  предмет прослиједило Тужилаштву БиХ које је 2003. покренуло истрагу, али није никада подигло ниједну оптужницу. Зато је крајем 2008. Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду проширило истрагу, а 29. децембра 2010. расписало међународне потјернице за 19 особа из БиХ.

Страни члан Тужилаштва БиХ, Џуд Романо, донио је 17. јануара 2012. наредбу о обустављању истраге у "случају Добровољачка" против 14 лица, међу којима и Ејупа Ганића, Заима Бацковића и генерала Армије БиХ Јована Дивјака.

Оганизација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске покренула је акцију изградње споменика у Добровољачкој улици, али још није комплетирала потребну документацију.

Обиљежавање страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године почеће сутра у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима служењем парастоса за погинуле, а потом је предвиђен одлазак у Сарајево и мирна шетња улицом у којој је извршен злочин.

Парастос у цркви у Миљевићима биће служен у 9.30 часова, а за 10.00 часова планиран је одлазак у Сарајево. Од 10.30 до 11.30 часова, према програму обиљежавања, планирана је мирна шетња Добровољачком улицом у Сарајеву, а учесници помена носиће цвијеће и прислужене свијеће.