Корпусна за Ицу-лавицу

Чланови нашег удружења су се прикључили акцији прикупљања помоћи за лијечење трогдишње Иване Бјелогрлић. Том приликом је прикупљено 320 КМ.

Ивани је у септембру прошле године дијагностикован тумор бубрега, а болест је након операције наставила да се шири и напада друге органе.

Борба за њено здравље мора бити настављена на некој од иностраних клиника, за шта је потребан новац.

За помоћ у лијечењу Иване Бјелогрлић отворен је намјенски жиро рачун у Интеса Санпаоло банци Сарајево, број 1541029988405703.

Генерале вјечна ти слава и хвала!!!

Данас је на бањалучком гробљу Ребровац сахрањен генерал ВРС Манојло Миловановић. Почаст једном од највећих јунака Републике Српске, војсковођи, стратегу, официру, функционеру, човекољупцу одали су породица, пријатељи, припадници ВРС, као и многи други званичници.

Био је врхунски официр, сјајан војсковођа, диван организатор посла, стратег за највише поштовање, оперативац за уџбенике. 

Генерал Миловановић је током одбрамбено-отаџбинског рата био начелник Генералштаба Војске Републике Српске.

Био је министар одбране Српске од 1998. до 2001. године, те члан Сената Републике Српске од 2009. године.

Генерал Миловановић је рођен 21. новембра 1943. године у селу Ламинци код Градишке. Подофицирску школу, смјер оклопно-механизоване јединице завршио је 1961. године, а Војну академију, копнена војска, смјер оклопно-моторизоване јединице 1966. године.

Командно-штабну школу тактике копнене војске завршио је 1977. године, а Командно-штабну школу оператике 1987. године.

У ЈНА је одликован Орденом за војне заслуге са сребрним мачевима, Орденом народне армије са сребрном звијездом, Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Орденом рада са златним вијенцем.

У Војсци Републике Српске одликован је Орденом Немањића и Орденом Карађорђеве звијезде Републике Српске првог реда.

Пензионисан је 22. децембра 2000. године.

Генерале вјечна ти слава и хвала!!!

Учешће на "Данима Касиндолског батаљона 2019"

На позив наших сабораца из Касиндолског батаљона, Ветерани Војне Полиције су се и ове године одазвали традиционалној Културно- спортској манифестацији Дани Касиндолског батаљона 2019.

Први дан манифестације је био резервисан за поход на Кланац, гдје смо по четврти пут организовано учествовали. На Кланацу је 1992. г. формирана прва линија одбране Касиндола на којој су пале и прве касиндолске жртве у отаџбинском рату. Оно што охрабрује је масован одазив младих од којих се неки нису били ни родили у вријеме посљедњих сукоба на овим просторима. За њих је уприличен историјски час након чега је учесницима похода послужен војнички пасуљ.

У уторак смо посјетили гроб нашег саборца Данка Ремића, гдје смо положили цвијеће и упалили свјеће, те се сјетили лика и дјела нашег прерано преминулог Данеца. Остатак дана је протекао у дружењу ратних ветерана.

У суботу смо заједно са представницима породица погинулих бораца, члановима Борачке организације те представницима града Источно Сарајево, општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево  положили цвијеће и вијенце на  централно спомен-обиљежје, на којем су уписана имена 99 бораца који су животе уградили у темеље Српске.

Нашим саборцима и домаћинима се овом приликом захваљујемо на позиву за учешће на овој престижној манифестацији и видимо се идуће године...

На Мојмилу обиљежен Дан одбране Српског Сарајева

Припадници нашег удружења су данас заједно са припадницима 2. пјешадијског батаљона 1. Сарајевске механизоване бригаде обиљежили 16. јун - Дан одбране Српског Сарајева, у знак сјећања на пресудне битке у јуну 1995. године, у којима су српски борци пружили отпор далеко бројнијем непријатељу, a у којој је погинуо и командир 3. чете Војне Полиције, поручник Стојан Ђурић.

Том приликом смо положили цвијеће и упалили свијеће на мјесто погибије поручника Ђурића и војника Душана Васковића (2. пб.), те освјештали спомен плоче које су постављене на мјесту погибије .

Послије помена настављено је дружење сабораца уз евоцирање успомена на поменуту офанзиву.

Да подсјетимо, тог 16. јуна 1995 године, јединице 12. Дивизије АР БиХ су у склопу "Операције Т", пробили линију на Мојмилу, и том приликом је погинуо Васковић. Дио наше јединице је добио задатак да врати изгубљене положаје, гдје гине поручник Ђурић.

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПРВЕ САРАЈЕВСКЕ МЕХАНИЗОВАНЕ БРИГАДЕ

Представници нашег удружења положили су данас вијенац на централно спомен-обиљежје у Миљевићима, гдје је обиљежен Дан Прве сарајевске механизоване бригаде Војске Републике Српске.

Прва сарајевска механизована бригада Војске Републике Српске, током током Одбрамбено-отаџбинског рата, успјешно је носила тежак терет одбране становништва и територије. 

Након полагања вијенаца присуствовали смо прослави Спасосвдана, крсне славе општине Источно Ново Сарајево.

Обиљежен дан наше јединице (Фото-Видео)

У Источном Сарајеву данас је обиљежен Дан 4. батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса.

Тим поводом служен је помен за погинуле и умрле припаднике јединице и положени су вијенци код Споменика "Слава српском борцу" у Источном Новом Сарајеву, након чега је одржана свечана академија.

На свечаној академији у Kултурном центру Источно Ново Сарајево представљен је ратни пут ове јединице, кроз коју је прошло око 400 бораца, а основци су пригодним рецитацијама употпунили манифестацију.

Прослави су поред породица погинулих и бораца наше јединице присуствовали и представници Борачке организације РС, Удружења 65. заштитног моторизованог пука, 1. Гардијске моторизоване бригаде, Интервентног вода Касиндолског батаљона те представници локалне заједнице.

Свечану академију су подржале сљедеће институције: Културни центар Источно Ново Сарајево, Основна школа Свети Сава и Основна школа Петар Петровић Његош, на чему им се овом приликом срдачно захваљујемо.

Сарајевско-романијски корпус- Сам против свих!

У тексту кориштени подаци из књиге “Војска Републике Српске 1992-2005”, 
аутора: Данка Боројевића и Драгог Ивића

Сарајевско-романијски корпус ВРС (СРК ВРС) настао је од делова 4. Корпуса ЈНА. На основу наредбе команданта ГШ ВРС од 22. маја 1992. године формиран је СРК, a oдлуком Председништва Српске Републике Босне и Херцеговине о формирању Војске Српске Републике БиХ, 4. Корпус ЈНА преформиран је у СРК ВРС. . 

Одлучено је да се тај корпус размести на ширем подручју Сарајева (Наредбом Главног штаба Војске Српске Републике БиХ, стр. пов. бр. 02/5-31 од 04. 06. 1992. године, одређене су зоне одговорности корпуса и наредни задаци Војске СР БиХ. 

Зона одговорности:

Граница зоне одговорности СРК обухватала је: северна и југозападна граница: Дрињача (укључно), Равно брдо – тт. 1019 (искључно), превој Храстић – к. 524 (укључно), Кладањ (искључно), Олово (искључно), Дернек – тт. 1465 (укључно), с. Подгора (укључно), западна граница: с. Подгора, Раковица (укључно), Хаџићи (укључно), с. Пресјеница (искључно), Ђокин торањ – тт. 2086 (искључно), јужна граница: Ђокин торањ, Миљевина (искључно), Фоча (искључно), река Ћехотина до с. Мирчићи и даље границом са Црном Гором, источна граница: граница са СРЈ и реком Дрином до с. Дрињача. ), у бившој зони одговорности 4. Корпуса ЈНА.

Елементи бивше ЈНА приступиле су снагама локалне ТО и учествовали су у организовању и попуњавању јединица СРК. Корпус је по формацији требало да броји 22800 људи. Међутим, због бројних проблема формацијска попуњеност људством СРК кретала се између 15000 и 18000 бораца, док је просечна попуњеност била око 13000 бораца.

Корпусом су командовали: пуковник Томислав Шипчић, генерал-потпуковник Станислав Галић и генерал-мајор Драгомир Милошевић.

Начелници штаба корпуса били су: пуковник Драган Марчетић, генерал-мајор Драгомир Милошевић и генерал-потпуковник Чедо Сладоје.

Команда СРК била је у Лукавици.

Јединице СРК:

Наредбом команданта ГШ ВРС стр. пов. бр 30/18-17 од 16. јуна 1992. године наређено је формирање команди и јединица Војске Српске Републике БиХ, у којој је за СРК наређено да се формира:

-Команда корпуса,

-Команда стана СРК ВРС,

-4. батаљон војне полиције (4. бвп),

-4. батаљон везе,

-4. аутотранспортни батаљон,

-4. санитетски батаљон,

-4. инжењеријски батаљон,

-4. мешовити артиљеријски пук (4. мап),

-4. мешовити противоклопни артиљеријски пук (4. мпоап),

-4. лаки артиљеријски пук ПВО (4. лап ПВО),

-4. извиђачко-диверзантски одред (4. ИДО), од 1994. године Бели Вукови

-4. чета за АБХО,

-1. Сарајевска механизована бригада,

-2. Романијска моторизована бригада (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета је из СРК ВРС и придодата ДК ВРС),

-1. Романијска пешадијска бригада,

-1. Илијашка пешадијска бригада,

-1. Илиџанска пешадијска бригада,

-1. Игманска пешадијска бригада,

-3. Сарајевска пешадијска бригада (формирана крајем 1993. године од 1. Вогошћанске лпбр, 1. Рајловачке лпбр и 1. Кошевске пбр),

-Рогатичка лпбр (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета из СРК ВРС и придодата ДК ВРС, а затим преименована у 1. Подрињску лпбр),

-1. Романијска лпбр (касније преименована у 1. Романијску пбр),

-1. Вогошћанска лпбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

-1. Кошевска пбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

-1. Рајловачка лпбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

-2. Сарајевска лпбр,

-4. Сарајевска лпбр.

У првој фази свог постојања, СРК је сачињавало тринаест бригада, три самостална пука за пружање подршке и пет батаљона за техничко одржавање и опскрбу. У јесен 1992. године организовање састава СРК приводило се крају. Бригаде су реорганизоване, тако да су бригаде Трново и Ново Сарајево припојене 1. Романијској бригади (заузимањем Трнова 1992. године, јединица из Трнова је ушла у састав Херцеговачког корпуса), а основана је и 1. Игманска бригада, од бригада из Блажуја и Хаџића. Крајем новембра 1992. године 2. Романијска моторизована бригада и Рогатичка бригада придодате су Дринском корпусу ВРС, чиме се број бригада СРК смањио на девет. Крајем 1993. године и почетком 1994. године бригаде Рајловац, Вогошћа и Кошево припојене су у нову 3. Сарајевску пешадијску бригаду, тако да се укупан број бригада смањио на седам.

Значајније операције ВРС у којим су учествовали и борци СРК ВРС:

Операција “Лукавац-93”, је био одговор ВРС на окупацију Трнова, Рогоја, јужних падина Јахорине и планине Ковач и пресецање комуникација које повезују српску Херцеговину са осталим деловима РС. Циљ операције је био заузимање бољег и повољнијег стратешког положаја око Сарајева и спајање Источне Херцеговине са осталим дијелом РС,

Операција “Дрина”, операције на Нишићкој висоравни и око Олова,

Операција “Звијезда-94”, циљ операције је било заузимање Горажда,

Сарајевско-романијски корпус- Сам против свих!

СРК је на себе везао скоро читаву Армију БиХ. Чак четири од пет корпуса (1., 2., 3. и 4. Корпус) су били наспрам једног СРК. Треба додати и 81. дивизију из Горажда која је такође вршила притисак на наше положаје из ове енклаве. Такође не смијемо заборавити ни снаге НАТО пакта које су у јеку највеће офанзиве АБиХ (Операција Т) ставиле на располагање муслиманским снагама, те у два наврата извеле ваздушне ударе на наше снаге.

И поред преко 100 офанзива, СРК је остао непокорен. Становништво и вјековна српска огњишта су сачувана уз велике жртве.

Сарајевско-романијски корпус ВРС је у грађанском рату (у периоду од 1992. до 1995. године) имао готово 4000 погинулих и преко 10000 рањених.

После Дејтонског мировног споразума дио зоне одговорности и јединица СРК ВРС прелази у мирнодопску формацију ВРС, и бива распоређено у 5. Корпус ВРС.

ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ЈУНАЦИМА СРК КОЈИ УГРАДИШЕ СВОЈЕ ЖИВОТЕ У ТЕМЕЉЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!!!