Мала Мирјана- Злочин који траје!!!
Мирјана Драгичевић (9) је жртва злочина муслиманских ратних јединица Армије Босне и Херцеговине, под командом Алије Изетбегића, које су 28. децембра 1992. године упале у њено село, Доњу Биочу сарајевске општине Илијаш и ту извршиле злочине.
У моменту убиства, Мирјана Драгичевић је имала само девет година, рођена је 10. септембра 1983. године. Једна је од првих жртава муџахедина у Босни и Херцеговини.
Првобитно је сахрањена на месном гробљу у сарајевској општини Илијаш, а онда на захтев мајке Раде, посмтртни остаци су пренети на војничко гробље у Соколац (Српска Република).
Њена породица данас тешко живи, већина људи од њих и њихове несреће окреће главу, не желећи да им бар утеху пружи.
СТРАДАЊЕ
У рано јутро 28. децембра 1992. године јединице 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије БиХ, пробијају линију фронта и упадају у село Доња Биоча, крај Сарајева. Одмах на уласку у село убијена су два српска цивила: Ленка Скоко и Никола Мићић, док је рањена Милојка Драшкић. Наставило се са паљењем српских кућа и привредних објеката.
У двориште Драгичевића упала су три муслиманска војника Седме муслиманске бригаде Армије БиХ, један белопути и два тамнопута војника. Имали су повезе преко глава тзв. чалме. Брат Мирјане, Јанко Драгичевић, стар 6 година, је остао у кући, сакривен испод кревета, док је Мирјана са својом мајком Радмилом Драгичевић дошла до кућних врата, јер су Мирјанина бака и бакина сестра јаукале у дворишту.
Муслимански војници Армије БиХ су ухватили малу Мирјану и одвели је у кухињу. Ту су је силовали сва тројица и док је први војник силовао била је свесна, дозивајући мајку, која јој није могла помоћи. Муслимански војници су натерали Радмилу Драгичевић да гледа силовање малолетне ћерке. Након силовања муслимански војници су пуцали из ватреног оружја у силовану девојчицу Мирјану, која је преминула, а затим су пуцали у њену мајку и тешко је ранили.
ОПТУЖНИЦА
Центар за Јавну Безбедност Источно Сарајево је 2005. године подигао оптужницу и доставио доказе Тужилаштву БиХ о злочину над Мирјаном Драгичевић, који су починили припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије БиХ.
МУП Републике Српске указује на трагичну чињеницу да ниједан злочин који су починили муслиманске ратне јединце Армије БиХ није процесуиран, јер када се оптужница против њих подигне, власти у Сарајеву их депортују у земље Азије или Африке. Из полиције Источног Сарајева кажу да се за ово кривично дело ратног злочина терете укупно 11 особа, од чега 8 особа по командној одговорности, а 3 особе као непосредни извршиоци.
Мирјана Симанић из Регионалне координације Организације породица заробљених и погинулих бораца ВРС и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, наводи да Тужилаштво БиХ намерно врши опструкцију везано за ратне злочине над Србима у Босни и Херцеговини.
САХРАНА
Девојчица Мирјана Драгичевић је првобитно сахрањена у на црквеном гробљу у оближњем Илијашу. Мајка Радмила, која се месецима опорављала у болници, није присуствовла тој сахрани. Због скрнављења гроба, на захтев мајке, посмртни остаци су 5. септембра 2012. године пребачени на гробље у Соколац, у склопу меморијалног комплекса Војничког гробља „Мали Зејтинлик“, а сахрана је била на њен рођендан.
ДОКУМНЕНТАРНИ ФИЛМ
Удружење филмских радника „Византија“ са Пала, је 2005. године снимило документарни филм о злочину над малом Мирјаном Драгичевић. Филм је приказан у Србији и Републици Српској, као и на неколико фестивала у свету.
Исти дан у село Доња Биоча стиже појачање војницима Војске Републике Српске, који су разбили муслиманске јединице Армије БиХ и ослободили Доњу Биочу. Радмила Драгичевић је пребачена у Београд на ВМА на операцију.
Првобитно је сахрањена на месном гробљу у сарајевској општини Илијаш, а онда на захтев мајке Раде, посмтртни остаци су пренети на војничко гробље у Соколац (Српска Република).
Њена породица данас тешко живи, већина људи од њих и њихове несреће окреће главу, не желећи да им бар утеху пружи.
СТРАДАЊЕ
У рано јутро 28. децембра 1992. године јединице 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије БиХ, пробијају линију фронта и упадају у село Доња Биоча, крај Сарајева. Одмах на уласку у село убијена су два српска цивила: Ленка Скоко и Никола Мићић, док је рањена Милојка Драшкић. Наставило се са паљењем српских кућа и привредних објеката.
У двориште Драгичевића упала су три муслиманска војника Седме муслиманске бригаде Армије БиХ, један белопути и два тамнопута војника. Имали су повезе преко глава тзв. чалме. Брат Мирјане, Јанко Драгичевић, стар 6 година, је остао у кући, сакривен испод кревета, док је Мирјана са својом мајком Радмилом Драгичевић дошла до кућних врата, јер су Мирјанина бака и бакина сестра јаукале у дворишту.
Муслимански војници Армије БиХ су ухватили малу Мирјану и одвели је у кухињу. Ту су је силовали сва тројица и док је први војник силовао била је свесна, дозивајући мајку, која јој није могла помоћи. Муслимански војници су натерали Радмилу Драгичевић да гледа силовање малолетне ћерке. Након силовања муслимански војници су пуцали из ватреног оружја у силовану девојчицу Мирјану, која је преминула, а затим су пуцали у њену мајку и тешко је ранили.
ОПТУЖНИЦА
Центар за Јавну Безбедност Источно Сарајево је 2005. године подигао оптужницу и доставио доказе Тужилаштву БиХ о злочину над Мирјаном Драгичевић, који су починили припадници 2. батаљона Седме муслиманске бригаде Армије БиХ.
МУП Републике Српске указује на трагичну чињеницу да ниједан злочин који су починили муслиманске ратне јединце Армије БиХ није процесуиран, јер када се оптужница против њих подигне, власти у Сарајеву их депортују у земље Азије или Африке. Из полиције Источног Сарајева кажу да се за ово кривично дело ратног злочина терете укупно 11 особа, од чега 8 особа по командној одговорности, а 3 особе као непосредни извршиоци.
Мирјана Симанић из Регионалне координације Организације породица заробљених и погинулих бораца ВРС и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, наводи да Тужилаштво БиХ намерно врши опструкцију везано за ратне злочине над Србима у Босни и Херцеговини.
САХРАНА
Девојчица Мирјана Драгичевић је првобитно сахрањена у на црквеном гробљу у оближњем Илијашу. Мајка Радмила, која се месецима опорављала у болници, није присуствовла тој сахрани. Због скрнављења гроба, на захтев мајке, посмртни остаци су 5. септембра 2012. године пребачени на гробље у Соколац, у склопу меморијалног комплекса Војничког гробља „Мали Зејтинлик“, а сахрана је била на њен рођендан.
ДОКУМНЕНТАРНИ ФИЛМ
Удружење филмских радника „Византија“ са Пала, је 2005. године снимило документарни филм о злочину над малом Мирјаном Драгичевић. Филм је приказан у Србији и Републици Српској, као и на неколико фестивала у свету.
Исти дан у село Доња Биоча стиже појачање војницима Војске Републике Српске, који су разбили муслиманске јединице Армије БиХ и ослободили Доњу Биочу. Радмила Драгичевић је пребачена у Београд на ВМА на операцију.
Преузето са zlocininadsrbima.com
Ознаке: aktuelnosti
објавио Моса Вијасла @ 12:22
0 Коментари
