ПОМЕН ЗА СВИРЕПО УБИЈЕНЕ ВОЈНИКЕ И ЦИВИЛЕ У ТРНОВУ

ТРНОВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ - Служењем парастоса у цркви Светог Георгија и полагањем цвијећа на спомен-обиљежја у општини Трново данас су обиљежене 23 године од највећег страдања цивила и бораца ове општине.

У одбрани Трнова од муслиманских јединица живот је изгубио 161 борац. На дан 30. јула 1992. године и наредних неколико дана убијена су 124 цивила, међу којима 48 жена и четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. За 11 лица још се трага.

На велики православни празник Огњену Марију, који се обиљежава данас, звјерски је мучен и убијен свештеник трновског храма Недељко Поповић, а црква је запаљена.

Замјеник предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трново Горан Тимотија напоменуо је да се ова општина по броју погинулих и убијених, у односу на број становника, налази на другом мјесту у Републици Српској.

Он је нагласио да је народ пострадао на најсвирепији могући начин, да су многи заклани и убијани разним тупим предметима, те да до сада за овај злочин нико није одговарао.

Предсједник Одбора породица несталих цивила Сарајевско-романијске регије Милка Кокот истакла је да се ништа не чини по питању проналаска несталих, а да је пет глава које су пронађене на подручју општине, по налогу Тужилаштва БиХ, пребачено у Високо и да им се од тада губи сваки траг.

Она је подсјетила да на званичне захтјеве породица о судбини тих лобања никада није добијен одговор.

Кокотова, која је у рату изгубила оца и брата чија тијела никада није пронашла, напоменула је да њихово удружење није никада добило званично обавјештење од правосудних институција да је покренута истрага о овом злочину и да је због оваквог односа институција БиХ према српским жртвама оправдана иницијатива о провођењу референдума о правосуђу.

Предсједник Организације породица несталих Сарајевско–романијске регије Мирко Вранић рекао је да највећу одговорност за страдање Срба из Трнова сноси Едхем Годињак и његови сарадници, јер је он био "господар живота и смрти" у овој општини.

Начелник општине Трново Ненад Мишовић поручио је да се овај дан мора обиљежавати, јер је то једини начин да се жртве овог масакра сачувају од заборава.

Он је рекао да су породице погинулих бораца углавном збринуте, али да има још ратних војних инвалида и породица из борачких категорије чија права још нису ријешена.

Мишовић је напоменуо да су у току активности са Министарством за избјегла и расељена лица Републике Српске и са Министарством за људска права и избјеглице БиХ како би се већ ове године кренуло у обнову девет стамбених јединица.

Илинка Бјелица из околине Трнова подсјетила је да је њен муж Слободан звјерски убијен тако што су му одсјечене руке, а затим му је моторном тестером одрубљена глава и стављена на прса.

Она каже да је тек након осам мјесеци успјела да пронађе унакажене посмртне остатке, те да су за свирепу смрт њеног мужа и осталих Трновљана одговорне комшије са којима су до рата дијелили добро и зло.

"Једина ми је утјеха то што смо га сахранили и што могу да му одем на гроб и запалим свијећу", рекла је Илинка Бјелица.

Код споменика погинулим борцима на Рогоју, такође, су запљене свијеће и положено цвијеће.

Због ратног злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника на подручју општине Трново, Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Буноза.

ПОМЕН ЗА ПОГИНУЛЕ ПРИПАДНИКЕ ЈАХОРИНСКОГ ОДРЕДА

ПАЛЕ, 25. ЈУЛА /СРНА/ - У храму Успења Пресвете Богородице на Палама данас је служен парастос за више од 30 погинулих припадника Првог /Јахоринског/ одреда бригаде Специјалне полиције Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске и њиховог легендарног команданта Рајка Кушића.
 

Након парастоса, чланови Удружења ветерана овог одреда положили су цвијеће и вијенце на Централно спомен-обиљежје погинулим припадницима Војске Републике Српске, те на Кушићев гроб у Јахоринском потоку.

Предсједник Удружења Борислав Цицовић подсјетио је да је овај одред формиран почетком 1992. године и да је био ангажован на цијелој територији Републике Српске.

"Више од 30 припадника је погинуло. Они су дали своје животе за стварање Републике Српске и то не смије бити заборављено", нагласио је Цицовић.
Подсјећајући да се помен служи сваке посљедње суботе у јулу, он је изразио наду да ће идуће године вијенце и цвијеће положити на спомен-плочу, на којој ће бити исписана имена страдалих припадника одреда, која би требало да буде постављена у спомен-парку за који је општина Пале обезбиједила плац.

Замјеник начелника Центра јавне безбједности Источно Сарајево Предраг Ћајић рекао је да припаднци МУП-а и Првог одреда бригаде Специјалне полиције са поносом чувају успомену на погинуле другове и њихов допринос стварању Републике Српске и очувању српског народа на овим просторима.

"Улога комплетне бригаде Специјалне полиције у одбрамбнено-отаџбинском рату била веома значајна и пресудна у првим данима одбране српских простора", истакао је Ћајић.

Први одред Специјалне полиције МУП-а Републике Српске дјеловао је у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Ратни командант ове јединице Рајко Кушић, осим што је упамћен као херој одбрамбено-отаџбинског рата, прославио је Пале као истакнути спортиста.

Био је вишеструки првак Балкана и Европе у џудоу и освајач златне медаље на Универзијади.

ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ФОРМИРАЊА ГАРДИЈСКЕ БРИГАДЕ

КАЛИНОВИК, 25. ЈУЛА /СРНА/ - Традиционалном манифестацијом Дани кошевине "Гвозно-моба-озон-2015" на Гвозну код Калиновика обиљежене су 22 године од формирања Гардијске бригаде Војске Републике Српске. 

Борачка организација „Илиџански борац“ испратила на дане кошевине 40 војника демобилисаних бораца

Уочи одласка на Гвозно, у храму Светог Петра и Павла у Калиновику служен је парастос за 238 припадника Гардијске бригаде Војске Републике Српске који су погинули током одбрамбено-отаџбинског рата.

И ове, као и претходних година, евоцирана су сјећања на ратну 1993. годину, када је Главни штаб Војске Републике Српске на Гвозну организовао велику кошевину да би било обезбијеђено сијено за зиму и прехрањена стока која је у тим ратним временима узгајана у војним позадинским јединицама.

Предсједник Борачке организације Републике Српске /БОРС/ Миломир Савчић рекао је окупљеним бившим борцима Сарајевско-романсијског и Херцеговачког корпуса, те бројном народу да нема никаве сумње да је Војске Републике Српске створила Републику Српску.

"Најзаслужни за стварање Републике Српске су наши погинули саборци, њих више од 24.000. Међу нама живима најзаслужнији за стварање Републике Српске је наш командант генерал Ратко Младић, који је као човјек од акције навише времена проводио у јединицама и међу војницима", истакао је Савчић.

Он је захвалио Русији, десетинама добровољаца Руса и Украјинаца који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.

Савчић је нагласио да је поносан што припада овој генерацији Срба која је створила историјско дјело које се зове Република Српска.

Захвалио је и Русији за уложени вето у Савјету безбједности УН чиме је "спријечила да буде зацементирана тзв. истина о Сребреници".

"Истина је сасвим другачија. Ако САД не желе да дају документе из јула 1995. године по захтјеву главног тужиоца Хашког суда који се односе на пресретнуте разговоре Слободана Милошевића и генерала Младића, будите убијеђени да ти документи иду у прилог Србима, а не другој страни", поручио је Савчић.

Говорећи о положају борачке категорије у Републици Српској, он је истакао да се, "када би данас морао да реферише команданту Младићу о положају бораца, у каквим условима живе, боји да не би имао чиме да га увесели и охрабри".

Према његовим ријечима, поготово је тежак положај демобилисаних незапослених бораца којих је прилично велики број.

"Настојимо и настојаћемо да у наредном периоду праведније направимо прерасподјелу онога што имамо. Руководство БОРС-а готово свакодневно ради на тим питањима и убијеђен сам да ћемо морати наћи, ако не много боља, а онда праведнија рјешења у оквиру онога што је данас могуће у Републици Српској", рекао је Савчић.

Дарко Младић, син генерала Младића, пренио је најтоплије поздраве свог оца, наводећи да ће га извијестити о данашњем догађају. "Доћи ће и тај дан да генерал дође овдје уз помоћ наше руске браће", истакао је Дарко Младић.

Он је саопштио да су у уторак, 21. јула, код генерала Младића била два руска љекара, послије двије године покушаја да тачно утврде какво је његово здравствено стање.

"Хашки суд је све покушао да спријечи да ти љекари дођу. Два пута је то спречавао", нагласио је Младић.

Према његовим ријечима, упркос 25 година свих могућих облика ратовања против Срба, данашње окупљање је доказ "да нас нису сломили".

"Све што савремено ратовање подразумијева на српском народу је испробано, од обичног рата, прео пропагандног, финансијског и економског, па до нуклеарног. Питање је да ли би много већи народи од Срба издржали оно што смо ми", рекао је Дарко Младић и поручио да треба чувати оно што је уз тако тешку муку и против тако великог непријатеља створено.

Он је позвао људе из свих странака, удружења да заједно сачувају Републику Српску јер му се чини да ће ово бити посљедњи талас када ће непријатељи покушати да је разбију.

"Сада покушавају помоћу наших руку. Немојмо то дозволити!", поручио је Младић.

Он је рекао да је сувише скупо плаћена слобода, "ово парче неба и земље".

"Ако смо могли да 1992. године побиједимо партизане и четнике и да стварамо Републику Српску нема разлога да сада буде другачије. Само заједно можемо да је одбранимо и сачувамо, а то је наша обавеза према нашим мртвим саборцима, рањенинм друговима и онима који су уложили све што су у том тренутку могли да дају", сматра Младић.

Наглашавајући да је Русија улагањем вета на резолуцију о Сребреници у Савјету безбједности УН направила озбиљан отворен дипломатски корак у правцу подршке српском народу, син генерала Младића је поручио да се сви који тај корак минимизују и игноришу треба да стиде јер је то била велика помоћ за српски народ.

"Трећи корак који је Русија направила у овом мјесецу јесте подршка нашој народној вољи да хоћемо да на референдуму кажемо оно што мислимо како се живи у овој земљи у којој су нас присилили да будемо са другима", додао је Младић.

Баш као и прије више од двије деценије, на висоравни на обронцима Трескавице окупио се велики број људи који су опет узели косе у руке, а међу њима и бивши припадници Војске Републике Српске из источнохерцеговачких општина и са сарајевско-романијског платоа.

Гости на овогодишњој манифестацији били су интелектуалци и чланови бројних руских удружења која гаје пријатељске везе са српским народом међу којима и они из покрета "Пријатељи Ратка Младића".

У њихову част синоћ је у Калиновику одржана свечана академија.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ОДБРАНЕ СРПСКОГ САРАЈЕВА

ИСТОЧНА ИЛИЏА, 21. ЈУЛА /СРНА/ - У цркви Светог Петра Дабробосанског у Војковићима у Источној Илиџи данас је почело обиљежавање Светог великомученика Прокопија, крсне славе Капеле и спомен-собе у којима су уписана имена 217 погинулих бораца Војске Републике Српске. 

Након литургије организована је колона под називом "Марш одбране Војковићи – Илињача" која је из Војковића преко Гаврића брда кренула до Илињаче, које је било стратешко мјесто за одбрану ове регије.

Предсједник Општинске борачке организације "Илиџански борац" Бобан Томашевић рекао је да је ово трећа година да се у оквиру манифестације "4. август - да се не заборави" Војковићи, Грлица и Крупац организује Марш одбране.

Предсједник Предсједништва организације "Илиџански борац" Горан Шеховац рекао је да је ово "марш одбране и марш мира", којим се жели одати почаст за 1.064 погинулих цивила и бораца Српске Илиџе.

"Одајемо почаст и убијеним Србима у Сарајеву, гдје је извршен геноцид, а до сада нико није одговарао за те злочине", рекао је Шеховац.

Он је рекао да је послата и порука члану Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу да се сутра, приликом посјете Београду, јавно извини свим неправедно побијеним Србима на Казанима и цијелом Сарајеву и БиХ.

"Када се они почну извињавати, онда може доћи до мира и помирења", нагласио је Шеховац.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 69 СРБА ПОГИНУЛИХ НА ПЕТРОВДАН

СРЕБРЕНИЦА, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Служењем парастоса код спомен-костурница страдалима у два протекла рата на Залазју код Сребренице, прислуживањем свијећа за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје, данас су обиљежене 23 године од великог српског страдања у сребреничкој општини на Петровдан.

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгићевић рекао је да је у Залазју почињен стравичан злочин над Србима за који нико није одговарао, истичући да је боли то што свјетска јавност говори само о страдању једног народа на овом простору.

"Бол је бол и жртва је жртва без обзира коме народу припада и сигурно ће доћи вријеме да се прихвати истина о српском страдању и нећемо од тога одустати, као ни од захтјева да починици злочина над Србима буду процесуирани", поручио је Драгичевић.

Говорећи о нападу на премијера Србије Александра Вучића током комеморације у Поточарима, Драгичевић је рекао да је свијет могао да чује и види како је бошњачка страна одговорила на руку помирења пружену у име српског народа и Србије.

"Незамисливо је нормалном уму да вас неко позове у кућу, а онда вас нападне и изложи линчу. Свијет је јуче могао да се увјери ко жели помирење, а ко и даље шири мржњу и лажи. Нас боли што свјетска јавност говори само о страдању једног народа на овом простору, а ми знамо истину која је болна и коју ћемо понављати и нећемо никада заборавити, а то је да је овдје страдао и српски народ", рекао је Драгићевић.

Изасланик српског члана предсједништва БиХ Зоран Ђерић рекао је да су људи који су овдје убијени страдали само зато што су били Срби.

"Очекујемо да свијет осуди злочине над Србима, али и представници бошњачке власти и да дају допринос да починиоци злочина одговарају и тиме да покажу да им је стало до истине, правде и мира на овим просторима. Без тога не може доћи до опраштања и помирења", рекао је Ђерић.

Он каже да се не може само тражити извињење од српске стране, а да за злочине над Србима нико не одговара.

"Помирење, опрост и заједнички живот су могући само када се процесуирају и злочини почињени над Србима и злочинци одговарају за недјела", поручио је Ђерић.

Предсједник Одбора за обиљежавање страдања српског народа Сребренице Милош Миловановић рекао је да су Срби у сребреничкој општини масовно страдали од 1992. до 1995. године и да због тога још нико није одговарао.

"Надамо се да ће демократски правдољубиви свијет схватити да је истина да су овдје и Срби страдали и починиоци злочина над Србима треба да одговарају. Тек када се то догоди може доћи до помирења, мира и суживота на овом простору", рекао је Миловановић.

Он се захвалио свим учесницима меморијалне манифестације "Петровдански дани" која се традиционално организује у знак сјећања на страдале Србе на Петровдан 1992. године и данас је завршена парастосом на Залазју.

Чланови породица и представници борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице поново су данас изразили незадовољство радом Хашког трибунала, Тужилаштва и Суда БиХ.

Они су указали на то да још није нико процесуиран за бројне масакре и злочине које су муслиманске снаге из Сребренице починиле над Србима из ове општине у посљедњем рату, гдје су убили 474 српских цивила и војника, међу којима је било деветоро дјеце, 57 жена и 65 стараца, а више од половине су масакрирали.

И ове године на Залазју је поновљено да Борачка организација, породице и саборци неће одустати од правде и доказивања истине о српском страдању у овом крају.

Драгица Лазаревић, којој су на Петровдан на Залазју погинули муж и два брата и размијењени су, каже да јој је лакше након што су сахрањени, али и даље боли неправда што нико није одговарао за мучења и убиства заробљених без суђења и права на одбрану.

"Тражимо да злочинци напокон одговарају или да се укида правосуђе БиХ", поручила је ова огорчена жена.

Ове године је многоструко више делегација присуствовало, одало почаст и положило цвијеће на спомен обиљежје на Залазју него свих претходних година, а страних новинара скоро да је било више него преживјелих становника Залазја.

Шеф мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатан Мур није био на залазју, али је јутрос присуствовао богослужењу у сребреничкој цркви Покрова Пресвете Богородице.

Претходно су чланови породица погинулих, саборци и борачка и општинске делегације Сребренице и Братунца положиле цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број страдалих, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.

Цвијеће на спомен-обиљежје, осим Драгичевића и Ђерића, положиле су делегације ОХР-а, републичке и општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, борачких организација Сребренице, Братунца и Зворника, те општина Братунац и Сребреница, делегација Српског националног вијећа Црне Горе, Покрета "Источна алтернатива" из Београда, те мноштво страначких делегација из Републике Српске и Србије.

Српску заставу на спомен обиљежје положила је делегација Покрета "Образ" из Београда.

Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле, настављајући систематско и планско етничко чишћење српских простора у сребреничкој општини, започето у априлу.

Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба, а велики број их је рањен.

Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године на Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.

Ови посмртни остаци су након више од годину дана идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан. Посмртни остаци два лица су пронађени и сахрањени раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.

Служењем парастоса на Залазју завршен је 19. меморијални и културно-спортски програм "Петровдански дани" који је поводом 23 године од страдања сребреничких Срба организовао Одбор за обиљежавање српског страдања Сребренице.

Шокантна исповјест Самира Авдића

05. 07. 2015 / Пресс-Душан Марић /-У нападу на Лозничку ријеку у љето 1992. године Насер Орић је једну заробљену Српкињу која је била у поодмаклој трудноћи распорио ножем и живој јој извадио дијете из стомака. 

На исти начин усмртио је и заробљену Српкињу из Кравице, а једној Српкињи заробљеној у Факовићима је прије убиства ножем одсјекао прст, како би са њега могао да узме златан прстен, тврди Самир Авдић из Глогове код Братунца, који је од 1992. до 1995. године био припадник муслиманске војне јединице која се налазила под Орићевом командом.

У посједу Пресса налази се више од 130 страна изјаве у којој овај Орићев војник, притиснут грижњом савјести, детаљно описује овај и бројне друге злочине које су муслимани од 1992. до 1995. године починили над Србима у Подрињу. Сто двије стране свједок Орићевих злочина исписао је својом руком, читким штампаним словима, латиницом, док је преосталих тридесет страна откуцано писаћом машином, с тим што се на свакој страници налази Авдићев потпис.

- Насер је у Лозничкој ријеци једној заробљеној Српкињи - трудници, јер је имала велики стомак и видјело се да је трудна, кад је видио да је на једној руци изнад шаке на подлактици имала плетену златну наруквицу која је ширине веће од сата, наредио да му то скине. Кад је она почела да скида, то је усљед њеног страха теже ишло. Насер није могао да чека, па је ножем почео да јој сијече руку у предјелу подлактице, у том моменту жена почиње да јауче и пада на земљу, а истовремено се откопчава и наруквица, коју он узима - пише Самир Авдић, од оца Абиба и мајке Абиде, ожењен, отац двоје дјеце.

Нож у стомак

Када јој је злочинац засјекао руку, жена је почела да јауче и срушила се на земљу. Приликом пада, наруквица, коју је она већ била почела да скида, спала је са руке и Орић је исту узео и ставио у џеп.

- На том истом мјесту, Насер јој је забо нож у стомак и то отприлике на мјесту гдје је желудац, а затим је нож свукао низ стомак у предјелу ногу, расјекавши је цијелу, усљед чега је из ње испало све, па и кеса, тако бих је ја назвао, у којој се дијете налазило у утроби мајке и жена је јаукала и помињала имена неких лица српске националности - наставља Авдић.

Свједок наводи да је распорена жена остављена да издахне, "а да нико није у њу пуцао да би јој тако бар прекратио муке". Он закључује да су се убица и жртва познавали, јер је Орић, прије него што је починио злочин, разговарао са женом и, између осталог, питао је "гдје ти је човјек, што ми није донио паре".

Авдић тврди да је командант Сребренице починио још таквих злочина. Наводи случај приликом муслиманског напада на Кравицу и околна села 7. јануара 1993. године, у којем су он и његови саборци, под Орићевом командом, убили 44 лица српске националности, попалили неколико стотина кућа, а сву стоку и живину из тих села отјерали у Сребреницу.

- Још једна жена је такође била заробљена, а убио ју је лично Насер наочиглед свих нас. Исто је била у другом стању - трудна, са великим стомаком и убио ју је на исти начин као и ову што сам претходно описао, тако што јој је нож забо на врх стомака и расјекао стомак по средини до краја, и том приликом је такође из ње изашла сва изнутрица и плод са дјететом, што сам видио својим очима. Такође и та жена остала је таква расјечена са испалим дјететом и унутрашњим органима, а нико је није тукао, нити убио метком, већ је умрла. Он је њу распорио на уласку у Кравицу у мјесту Кајићи, који такође припадају Кравици, а заробљена је у тим Кајићима, али ја све то зовем Кравица - сјећа се овај војник Насера Орића из оближњег Братунца, који је у његову јединицу ступио 1992. године, у својој 25. години.

У нападу на село Вољавицу Орићева јединица заробила је "десетак дјевојака, старости до 25 година", које су прво цијелу ноћ силоване, а затим убијене.

- Дјевојке су одведене у кућу у којој је прије рата била кафана, коју је држао човјек по имену Самир. У истој су преноћиле и у истој су их силовали командири који су учествовали у нападу на Вољавицу, а то су Насер Орић, Зулфо Турсуновић, Смајо Манџић, Ејуб Голић из Глогове, који је погинуо, Ибро Дудић, звани Дуда. Нисам био непосредни очевидац силовања и убијања, али након убијања улазио сам у ту кућу гдје сам их видио мртве, тијела су се налазила на спрату те кафане у три собе. А о силовању су причали сами - свједочи Авдић.

Он описује и напад хиљаду муслимана из Сребренице на Факовиће, 1. октобра 1991. године, у којем је убијено 19 српских цивила, а Орић се поново ножем иживљавао над заробљеним Српкињама.  

Клали без милости

- У том нападу на Факовиће заробљена је једна Српкиња и Насер јој је одсјекао прст на којем се налазио златни прстен. Прво је Насер рекао да она скине прстен и да му да, жена је покушала да скине прстен, али није могла, па јој је тада Насер у присуству многих нас, па и мене, ножем одсјекао тај прст. То се дешавало на асфалтном путу који пролази кроз Факовиће. Послије тог чина она је убијена на мјесту удаљеном 20 метара од мјеста гдје јој је одсјечен прст. Насер је двојици војника наредио да је одведу и убију. Знам да се један од тих који је убио звао Сточевић Мустафа из села Подчауш, општина Братунац (Сточевић је био лични Орићев пратилац, који је водио евиденцију о убијеним жртвама).

Авдић описује и напад на Залазје, 12. јула 1992. године, када је заробљено осморо лица. Зулфо Турсуновић је заклао шест мушкараца и једну жену, а Насер Орић судију Илића.

- Насер му је прво ножем извадио оба ока, при чему тај човјек ни гласа није пустио. Онда су га два човјека оборила, а Насер му је сјео на прса и заклао га - пише у свједочењу.

Свједок је био присутан када је приликом једног од напада на Лозничку ријеку Орић наредио да запале двије куће у којима су се налазили живи људи, у једној "четворо дјеце и старија баба", у другој "два стара човјека и једна непокретна жена", што је и учињено.

Он у свом рукопису наводи да је Орић у нападу на Језеро и Краљиводе у јануару 1993. године, на локацији Пањеви, двојицу заробљеника испитивао на сљедећи начин:

- Они су морали да стоје са рукама на потиљку. Он их је прво тукао ногама. Затим је једном од њих ножем одсјекао неколико прстију и на крају га заклао. Овог другог је прво док га је испитивао више пута по разним дијеловима тијела убадао ножем, а онда је и њега преклао.

Своју крвничку нарав Орић је показао и 7. јануара 1993. године, када је у нападу муслимана из Сребренице спаљена Кравица и околни засеоци.

- Знам лично да су Орић и један по надимку Кезо из Глогове, тај је био замјеник Ејуба Голића, сада живи у Тузли, тада заклали пет заробљених Срба. Од одсјечених глава су направили два гола, а онда су петом и главом играли фудбал. Била је маса наших војника који су то видјели - пише у свом свједочењу Авдић.

Ударио и на своје -  Ликвидирао и 1.200 муслимана

Самир Авдић тврди да су Орић, Зулфо Турсуновић и остали команданти муслиманске војске у Сребреници, али и команданти полиције и политичке вође, ликвидирали најмање 800, а вјероватно и свих 1.200 муслимана из тог и околних мјеста, прије јула 1995. године и заузимања сребреничке енклаве од ВРС. Убијани су сви који су сметали, од оних који су угрожавали њихове послове, преко незгодних свједока злочина над српским и муслиманским становништвом, до оних који су се усудили да проговоре против њиховог терора.

Након ових убистава својих сународника, Орић би у радио-програму давао изјаве да су његове жртве страдале у српским засједама и нападима.

- У априлу 1995. године од Алије Изетбеговића из Сарајева дошла је наредба да неки посао буде одрађен како би дошао НАТО и тај посао је у ствари био што је Насер Орић дао наредбу Муји Манџићу, који је сада капетан и живи у Санском Мосту, а који је брат Смаје Манџића, да минобацачем 120 милиметара гађа игралиште средњошколског центра у Сребреници у моменту када су дјеца одржавала турнир у фудбалу. Мујо је ту наредбу извршио и гранате су убиле око 80 дјеце, а било је и доста рањених. Послије тога су оптужени Срби да су они бацили гранате, јер су српски положаји били одмах изнад положаја на којима се налазио Мујо - записао је Авдић.

Самир каже да је о овим и другим злочинима Насера Орића и других кољача српског цивилног становништва писао и Хашком трибуналу, тражећи да разговара са неким од њихових тужилаца. Из трибунала су му послали истражиоца Збигњева Војдлу, по националности Пољака.

- Том приликом сам му четири сата причао о овим догађајима. Он је мене само слушао, ништа није писао. А затим је рекао да ја треба да ћутим о злочинима које су над Србима починили Орић, Зулфо и други, да то ником не причам, већ да му кажем ако имам нешто да је неки Србин починио неки злочин према муслиманима - тврди у својој писаној изјави, коју он назива "књига", саборац Насера Орића.

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД ОСЛОБОЂЕЊА ДЕРВЕНТЕ

ДЕРВЕНТА, 4. ЈУЛА /СРНА/ - У Дервенти су данас обиљежене 23 године од када су јединице српске војске ослободиле дио града на десној обали ријеке Укрине, који је био нешто више од два мјесеца под окупацијом ХВО-а и муслиманских паравојних формација.

На Централно спомен-обиљежје погинулим борцима Војске Републике Српске вијенце су положиле делегације Општинске борачке организације, начелник општине Милорад Симић и потпредсједник Скупштине општине Славко Томаш.

Одржана је и свечана сједница Предсједништва Борачке организације општине Дервента, на којој су евоциране успомене на организованост и борбу за ослобађање града, те пријем за носиоце највиших политичких функција и представнике јавног живота Дервенте.

Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Дервента Чедо Вујичић најавио је да ће Организација на једној од наредних сједница донијети одлуку о покретању иницијативе ради измјена Статута општине Дервента, гдје пише да је Дан ослобођења града 29. септембар.

"Научници и стручњаци кажу да је ослобођење сједишта администрације дан ослобођења једног града. Данашњи дан је веома важан за све становнике Дервенте јер на данашњи дан престала убијања, тортуре, мучења и у град се почео да враћа живот", рекао је Вујичић.

Начелник општине Милорад Симић упутио је пригодну честитику поводом 23 године од ослобођења града, истичући да је у наредном времену потребно више пажње посветити значајним датумима из новије историје.

Обиљежавање је организовала Општинска борачка организација.

ОБИЉЕЖЕН ДАН НОВОГРАДСКЕ БРИГАДЕ

НОВИ ГРАД, 4. ЈУЛА /СРНА/ - Служењем парастоста у храму Свете Тројице у Блатни код Новог Града и полагањем вијенаца код спомен-плоче у Коп центру у овом мјесту данас је обиљежен Дан и 23 године од формирања Новоградске бригаде.
Ратни командант Ранко Дабић рекао је да је Новоградска бригада часно урадила свој задазак због којег је формирана, бранећи територију своје општине и западне границе Републике Српске.

"И данас је Републици Српској и њеним званичницима потребна наша подршка", рекао је Дабић, обраћајући се гостима.

Он је навео да покушај наметања британске резолуције о Сребреници не може добити подршку српског народа.  

"Осим што се у резолуцији непрестано понавља појам геноцид, она претпоставља и заједнички програм историје у БиХ. Какав би то програм био може се претпоставити", рекао је Дабић.

Предсједник Борачке организације Нови Град Маринко Гачић рекао је да је обиљежавање Дана бригаде постало традиција. "Новоградска бригада је формирана 29. јуна 1992. да би штитила народ и границе Српске", рекао је Гачић.

Начелник општине Сњежана Рајилић истакла је да општина настоји да се одужи заслужнима за стварање Српске.

Она је рекла да су у току активности санације и изградње више спомен-подручја српским борцима страдалим у свим протеклим одбрамбеним ратовима.

"У наредних мјесец дана очекујемо да ће бити изграђена и стамбена зграда за четири борачке категорије, чиме ће у Новом Граду бити завршен програм трајног стамбеног збрињавања", рекла је Рајилићева.

Предсједник општинске Комисије за његовање традиција ослободилачких ратова Александар Јанковић истакао је да је Новоградска бригада из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, као јединица Војске Републике Српске, одбранила све границе своје општине, а посебно је битно, каже он, да је ратни пут бригаде прошао војнички часно, без иједне мрље.

Кроз редове Новоградске бригаде у протеклом одбрамбено-отаџбинксом рату прошло је 8.263 борца, њих 963 су рањена, а од 356 бораца с подручја општине који су своје животе дали за Српску, њих 248 је погинуло у редовима бригаде.

У пригодном програму данас је наступила женска пјевачка група Културно-умјетничког друштва Уна, а дружење је настављено уз војнички ручак.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ОКО 3.500 УБИЈЕНИХ СРБА ИЗ СРЕДЊЕГ ПОДРИЊА

БРАТУНАЦ, 4. ЈУЛА /СРНА/ - На братуначком Градском гробљу данас је служен парастос за око 3.500 српских цивила и војника из средњег Подриња које су припадници муслиманских снага убили у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

Служен је парастос и прислужене су свијеће и за покој душе 69 убијених и 22 заробљена Србина у Залазју, Сасама, Биљачи и Загонима на Петровдан 1992. године.

Након парастоса, вијенце код централног спомен-крста положили су предсједник Републике Српске Милорад Додик, а у име Владе Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, те делегација Народне скупштине Српске, министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић и министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић.

Почаст страдалим Србима одали су и руски амбасадор у БиХ Петар Иванцов, изасланик предсједавајућег Предсједништва БиХ, српски посланици из Парламентарне скупштине БиХ, делегација Борачке организације Републике Српске са Миломиром Савчићем на челу, као и делегација СДС-а, коју је предводио предсједник странке Младен Босић.

Парастосу је присуствовала и делегација Трећег пјешадијског Република Српска пука, Српске радикалне странке из Србије на челу са Зораном Красићем, начелници и представници многих општина у Српској, представници породица страдалих, те бројних борачких удружења проистеклих од одбрамбено-отаџбинског рата, организација породица заробљених и несталих лица, логораша, као и представници ОХР-а и ОЕБС-а.

Након парастоса, којем је присуствовало више хиљада грађања, и полагања вијенаца, програм обиљежавања 23 године од страдања Срба из средњег Подриња, биће настављен обраћањем званичника на градском тргу и духовним програмом.

Централни комеморативни скуп у Братунцу одржава се поводом 23 године од великог српског страдања у околини Сребренице и Братунца на Петровдан 1992. године и у знак сјећања на све Србе средњег Подриња које су убили припадници такозване Армије БиХ током одбрамбено-отаџбинског рата.

Организатор овог обиљежавања је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.