Корпусна на Гвозну

Представници нашег удружења су присуствовали традиционалној манифестацији Дани кошевине "Гвозно-Моба-Озон 2017" у оквиру које су обиљежене 24 године од оснивања Гардијске бригаде Војске Републике Српске и БОРС-а, служен је парастос за све погинуле борце Војске Републике Српске, те положено цвијеће у спомен соби у Калиновику.

Оживјело је данас Гвозно сјећања на Гардијску бригаду која је за Српску дала 258 најбољих синова, на јединство народа и Војске Републике Српске кад је било најтеже, на чувену мобу у вихору ратних дешавања коју је управо на Гвозну организовао њен командант Ратко Младић.

-Припадници Гардијске бригаде са свим припадницима Херцеговачког корпуса и свих осталих јединица, извршили су тада овдје кошевину, како би се обезбиједило што више сијена за сточни фонд - каже Момир Братић, бивши припадник Гардијске бригаде ВРС.

И данас, већ пету годину заредом моба на Гвозну окупила је борце и косце из Љубиња, Требиња, Фоче, Сокоца, Гацка, Шамца, Приједора и Српског Сарајева - из свих крајева Српске. 

-Долазићу сваке године, док год ми то буде дозвољавало здравље и срећа јуначка - каже косац Гојко Лопатић.

Данашњим окупљањем борци су показали своје јединство. Зато су у своје и у име завјетника, 23.000 погинулих, послали јасну поруку народу и посебно политичарима.

- Морамо бити јединствени, морамо прекинути ову једну врсту "специјалног рата" који се води унутар српског народа на различитим нивоима. То је нешто што нас заиста исцрпљује и што је, прије свега, непотребно - поручио је предсједник БОРС-а, Миломир Савчић.

А Гвозно ће и даље чувати и јединство и традицију. Потврђује то и најмлађи косац, 19-огодишњи Страхиња Славковић.

-Дошао сам да подржим ову манифестацију, а ако Бог да долазићу и наредних година - каже Страхиња.

Начелник општине Калиновик Милева Комленовић рекла је да је скуп на Гвозну манифестација која сабире и обједињује људе из свих крајева Републике Српске.

-Оно шток карактерише овај скуп, што је препознатљиво сваке године а тако и ове, је та невјероватна духовна снага и јединство српског народа које се овдје осјети, јединство српског борца, војника и народа и дјетета - каже Комленовићева.

Писмо генерала Ратка Младића окупљенима на Гвозну прочитао је генерал Петар Шкрбић, а и овогодишња кошевина протекла је уз витешке игре и незаобилазну изворну пјесму.

Помен за припаднике Првог одреда Специјалне бригаде МУП-а РС

На позив наших сабораца, представници нашег удружења су присуствовали парастосу за 30 погинулих припадника Првог /Јахоринског/ одреда бригаде Специјалне полиције МУП-а Републике Српске и њиховог легендарног команданта Рајка Кушића.

Након парастоса, заједно смо положили цвијеће и вијенце на Централно спомен-обиљежје погинулим припадницима Војске Републике Српске, те на Кушићев гроб у Јахоринском потоку.

“Поклонили смо се сјенима 30 бораца који су погинули, а чије су кости узидане у темељима Републике Српске”, нагласио је предсједник Удружења Борислав Цицовић и додао да је тешко свим борцима који су били у одбрамбено-отаџбинском рату да се адаптирају јер им држава није посветила пажњу.

Према његовим ријечима, Специјална бригада полиције имала је девет одреда широм Републике Српске.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић изјавио је да су у Саборном храму одали дужну пошту погинулим саборцима и подсјетили се на вријеме када су “ковали” братство у најтежим тренуцима.

Савчић је честитао припадницима Првог одреда Специјалне јединице и дан оснивања, те се захвалио на огромном доприносу који су дали у стварању Републике Српске.

“Они су на самом почетку рата били једина јединица која је могла организовано да пружи отпор и заштити становништво. То не треба заборавити и треба изражавати захвалност и водити бригу о нашим саборцима у погледу запошљавања, стамбеног збрињавања и чинити друге ствари како би им показали да заиста цијенимо њихову борбу и слободу”, истакао је Савчић.

Градоначелник Града Источно Сарајево Ненад Вуковић рекао је да су поносни на све што су урадили припадници ове јединице, који су бринули за безбједност грађана Сарајевско-романијске регије.

Први одред Специјалне полиције МУП-а Републике Српске дјеловао је у саставу Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Ратни командант ове јединице Рајко Кушић, осим што је упамћен као херој одбрамбено-отаџбинског рата, прославио је Пале као истакнути спортиста.

Био је вишеструки првак Балкана и Европе у џудоу и освајач златне медаље на Универзијади.

Марш одбране 2017

"Маршом одбране" демобилисани српски борци и становници Војковића, Грлице и Крупца, одали су почаст страдалима 4. августа 1992. године у одбрани ових насеља Српског Сарајева. У одбрани ових насеља од напада муслиманских снага из Храснице и Соколовић колоније почетком августа 1992. године погинуло је седам припадника 2. Сарајевске лаке пјешадијске бригаде ВРС.

Под српским барјаком данас су марширали стари и млади. Живи сјећање на херојску одбрану насеља тадашњег Српског Сарајева. Борци се сјећају да су у првим данима августа 1992. години од најезде бројнијег непријатеља само бранили своја вјековна огњишта. Свједоци тих дешавања једнодушни су у оцјени да је ријеч о херојској одбрани српских насеља и становништва тадашњег Српског Сарајева.

- Ми смо били борци који нису нападали, само смо бранили своја огњишта - каже Милан Међо, бивши припадик Осмог одреда Специјелне бригаде Полиције Републике Српске.

Корпусна на Илињачи

У борбама у зони одговорности 2. Сарајевске лаке пјешадијске бригаде била је и наша јединица. Линије одбране заједно смо држали на Горњој Пресјеници и Бјеловцу, гдје су у једном од напада погинула два припадника Војне Полиције.

Предсједник Мјесне борачке организације Војковића, Грлице и Крупца Стојан Међо нагласио је да без Друге сарајевске бригаде не би било ни овог дијела Републике Српске.

-У борбама 4. августа погинуло је седам, а током рата укупно 217 наших сабораца, док је број рањених био далеко већи, рекао је Међо.

 Борци из Војковића, Грлице и Крупца успјели су да обране своје домове. Да нису доживјели би судбину многих сарајевских Срба над којима су почињени стравични злочини за које нико није одговарао, подсјећају из Борачке организације "Илиџански борац".

- Храбри људи, Војковћани, Грличани, људи из Крупца су одбранили ове просторе. Њима нико није дошао са стране, него бсу ранили своју земљу у своје куће - каже Горан Шеховац, предсједник Предсједништва ове организације.

"Марш одбране Војковићи-Илињача" организован је како би и млади добили прилику да из прве руке сазнају истину о дешавањима у прољеће 1992. године.

Димитрије Ђевић, ученик Економске школе из Источне Илиџе каже да је поносан учешћем у "Маршу одбране", наглашавајући да никада не смијемо да заборавимо оне који су живот дали како бисмо ми данас живјели у слободи.

Учесници "Марша одбране" кренули су испред цркве у Војковићима и стигли до брда Илињача, гдје је одржан историјски час. Ово је први догађај у оквиру манифестације "4.август да се не заборави".

Сјећање: Мијат Гавриловић и Саша Тодоровић 1995-2017

Паљењем свијећа и полагањем цвијећа, данас су обиљежене 22. године од погибије наших сабораца Мијата Гавриловића и Саше Тодоровића.

Незадовољни исходом операције кодног назива "Текбир" (Операција Т), у којој су муслиманске снаге покошале деблокирати Сарајево из више праваца, а у којој су доживјели потуни дебакл, припадници 14. дивизије ткз. АБиХ, појачане са неколико јединица специјалне намјене, настављају нападе мањег интезитета на положаје у зони одговорности 2. Сарајевске лаке пјешадијске бригаде.

Тог 19. јула 1995. године у пријеподневним сатима отпочела је жестока артиљеријска паљба са Игмана по нашим положајима дуж линије Крупац-Вјерча-Гушће-Стрељаци-Бјеловац-Очађело. Осим минобацачке и топовске ватре, у неколико наврата забиљежена су и дејства ВБР-а. 

Послије артиљеријске припреме усљедио је и напад пјешадије. Најкритичније је било на одбрани брда Гушће, које су послије сат времена борби непријатељске снаге заузеле. На осталим линијама одбране стање се није мијењало. Убрзо је дошло до консолидовања наших снага, па је формирана и увезана нова линија одбране на потезу Вјерча-Рујнице-Стрењаци-Бјеловац.

Линија на Бјеловцу коју су бранили припадници нашег батаљона је издржала напад, али уз велику жртву. Тог дана животе у темеље наше отаџбине уградидли су Мијат Гавриловић и Саша Тодоровић. Поред њих још два борца из 2. Сарајевске бригаде су такође погинули. Осамнаест бораца је рањено и имало срећу да преживи овај напад, иначе последњи овог интезитета у одбрамбено-отаџбинском рату на овој линији одбране РС-а.

Представници нашег удружења су у договору са породицама наших погинулих сабораца посјетили гробове у Миљевићима и Врањешу, и  на тај начин показали да нису заборавили своје погинуле другове.

Операција ''Лукавац 93'' - Трново, Бјелашница и Игман

Крајем јуна (25.06) Главни штаб ВРС је издао директиву о покретању операције Лукавац-93. У планираној операцији учествовала је и наша јединица. Поред учешћа у борбеним дејствима, задатак наших војника је био и успостављање реда и мира у ослобођеним дијеловима територије, спречавање криминалних радњи и контрола војног путног саобраћаја. Редовне војно-полицијске активности су се односиле и на обезбјеђење команданта СРК генерала Станислава Галића у мјесту и покрету, те обезбјеђење истуреног- командног мјеста (ИКМ). Сви планирани задаци стављени пред нашу јединицу су успјешно обављени.

Генерал Ратко Младић на врху Бјелашнице,

јули 1993.

Развој и ток операције Лукавац-93

Током јуна 1993. године на западном дијелу Горажда долази до сукоба између јединица 6. корпуса АРБиХ и Херцеговачког корпуса ВРС. Војну инцијативу су предузеле муслиманске снаге, покушавајући да прошире коридор између централне Босне и највеће енклаве у Подрињу - Горажде, правцем Трново-Јабука-Горажде.

Најозбиљнији напад је извршила 81.брдска бригада (Ударна група ''Игман'') у правцу села Добро Поље јужно од Трнова, којег је бранила 18. Херцеговачка лака бригада ВРС,а потом се борба пренијела источно у области важног чвора АРБиХ око села Јабука, гдје су Срби узвратили напад, међутим ни једна ни друга страна није имала успјеха.

Врх Бјелашнице, К-дант ГШ ВРС ген.Ратко Младић у хеликоптеру "Газела" (фото: Р: Пуштар)

Муслимански напади су имали за циљ проширење и јачање коридора са Гораждом, међутим ти напади су служили као предуслов српској команди за припремање и разматрање велике офанзиве - ''Лукавац 93''.

План операције је имао велику важност за Републику Српску. Први циљ је био успостављање директне и слободне комуникације између српске Херцеговине и остатка земље. Због енклаве Горажда и муслиманског коридора Трново-Јабука, ВРС одржава комуникацију са Херцеговином уским коридором дуж границе СР Југославије преко Фоче, Чајнича и Вишеграда. Други циљ операције је била елиминација коридора Горажда са централном Босном којег муслимани држе у тешком положају, Горажде би се потом нашло у потпуном окружењу а ослобађањем Игмана би иста ситуација висила и над Сарајевом.

Обезјеђење К-данта СРК ген. Станислава Галића (фото: Р: Пуштар)

Снаге ВРС које су учествовале у операцији:
1. Сарајевска моторизована бригада

2. Сарајевска лака бригада

1. Илиџанска пјешадијска бригада
1. Игманска пјешадијска бригада
те 11. и 18. Херцеговачка лака бригада.

У другој половини јуна 1993. Главни штаб ВРС ангажује 65. заштитни пук сјеверно од Трнова и 1. Гардијску моторизовану бригаду на јужном дијелу града.

У акцију су наређењем команде СРК уведене и приштабске јединице корпуса. Тако је укупан број српских војника укључених у операцију ''Лукавац 93'' износи 10.000.

Припадници 4. бВП у ослобођеном Трнову

Снаге АРБиХ које обезбјеђују коридор и Игман, сачињавају Оперативну групу ''Игман'' са четири бригаде: 8., 9., 81. и 82. брдска бригада са 8.500. војника те још 1.500 муслиманских војника из 43. и 49. брдске бригаде (6.корпус) који се налазе на положајима западно од Калиновика.

2. и 3. јула 1993. дио тактичке групе ''Калиновик'' (Херцеговачки корпус ВРС) на челу са 1. Гардијском моторизованом бригадом, покреће офанзиву на планинском превоју Рогоја, лијево крило напада покрива 18. Херцеговачка бригада а десно дио ТГ ''Фоча''. У исто вријеме Сарајевско-Романијски корпус ВРС подржава напад са сјевера. Генерал Младић лично води прве борбене групе те надгледа подручје хеликоптером ''Газела''.
У првим борбеним данима 1. Гардијска мт.бр. ВРС напредује 7км према Трнову те у року 8 дана слама одбрану и 10. јула ослобођен је Рогој, те с. Делијаш, а дан касније 11. јула 1993 ослобађено је Трново . У тешким борбама српски борци наносе тешке губитке 81. брдској бр. АРБиХ те остатке бригаде протјерују са Рогоја и Трнова.

Напад се не зауставља те српске снаге након ослобађања Трнова настављају према западу у правцу Бјелашнице и Игмана. Такође 65. заштитни пук и 2. Сарајевска бригада потискују 8. брдску бр. те напредују уз Игман. Редом се ослобађају села Дујмовићи, Остојићи и Умчани. Велики дио Пречког поља је такође ослобођен. 15. јула враћена су под нашу контролу и села Пресјеница и Мочевићи. Истовремено 1. Игманска бригада ВРС предузима нападе у циљу подршке осталим бригадама, те напредује са сјеверозападних падина Игмана.

До 20. јула Војска Републике Српске је напредовала још 10км. западно и зауставила се на југоисточном подножју планина Игмана и Бјелашнице по одлуци команде, ради одмора пред завршну фазу. Муслимани су почели да консолидују одбрану.

Заробљени непријатељски тенк (фото: Р: Пуштар)

Два дана након ослобађања Трнова, на источном дијелу горажданске енклаве, батаљон 65. заштитног пука и 11. Херцеговачка бригада истовремено предузимају напад на село Јабуку са сјевера и југа. Послије брзог пада утврђеног села, српске снага крећу источно према енклави, док муслиманске снаге у хаотичном стању се повлаче према Горажду. Нова линија фронта је успостављена на ријеци Осаници.

Српски борци на Игману

Главни дио операције ''Лукавац 93'' је успјешно завршен за ВРС. Али постоји још један примамљив циљ - да се заузму врхови планина Игмана и Бјелашнице и постигне потпуни обруч око Сарајева.

31. јула јединице 65. заштитног пука и 1. Гардијска бригада ВРС изненада нападају полажаје  81. и 82. брдске бригаде АРБиХ, већ уздрмане предходним поразима и истог дана освајају највећи врх Бјелашнице истога назива (2067м) са репетитором. Овај напад је имао активну подршку хеликоптера ''Газела''.

1. Игманска бригада са простора Хаџића, напредује уз Игман и спаја се са главнима ВРС.
Током четири дана ВРС је очистила терен Игмана у рејону Великог и Малог Поља, гдје се налази комплекс објеката и скијашких стаза из доба Олимпијских игара (Сарајево 1984).
Овом акцијом ВРС је ослободила Игман и Сарајево се нашло у потпуном окружењу српских трупа.

Након брзог српског продора на Игман, команда АРБиХ ужурбано ангажује најбоље јединице из састава 1. корпуса АРБиХ те их транспортује кроз завршени  тунел ("објекат Д-Б") испод аеродрумске писте у Сарајеву, на источне падине Игмана. Из састава 3. корпуса АРБиХ на западне падине планине под хитно су распоређене елитне јединице: 7. муслиманска и 17. крајишка бригада. До 5-6. августа непријатељска војска је била спремна да настави борбу и да покуша да врати неке положаје, али интервенција ''свјетске заједнице'' је промјенила ток догађаја.

Током напада на ВРС у ширем реону Трнова, УН и западна дипломатија скоро није реаговала на догађаје, међутим када су Срби дошли на Бјелашницу и Игман а судбина главног града Босне висила у зраку, међународна дипломатија се претворила у ''мравињак''.

Повлачење са Игмана

Предсједник Републике Српске др. Радован Караџић био је тих дана на бескрајним мировним преговорима о Босни, која је одржана у Женеви. Западне дипломате су почеле да врше притисак на њега, претећи да у колико српске снаге не напусте просторе Бјелашнице и Игмана ће усљедити НАТО бомбардовање.

5. августа Караџић пристаје на повлачење српких трупа на положаје из 30. јула али уз контра услов да би српске снаге замјенили мировњаци.
Током наредне недјеље, француски ''плави шљемови'' стигли су на Игман и Бјелашницу и посматрали повлачење ВРС.

Обезјеђење команданта СРК (фото: Р: Пуштар)

6-7. августа Срби су најавили повлачење својих трупа али убрзо је повлачење обустављено због опасности да муслиманска војска искористи прилику и нападне ВРС.

9. августа НАТО је пристао на програм ваздушних напада на циљеве ВРС у случају њиховог даљег боравка на Игману. ВРС се повукла са Игмана и Бјелашнице тек 15-19. августа.

Упркос међународним скандалом и присилним одласком ВРС са Игмана и Бјелашнице, војна операција ''Лукавац 93'' се завршила потпуном побједом Војске Републик Српске. Они су освојили веома важне позиције, које ће увелико олакшати одбрану Републике Српске, која ће се показати у кампањама 1994. и 1995. године.

У тексту кориштен материјал:
Одбранбено-отаџбински блог
ратни дневник С. Г. (2.Слпбр)
Фото: Р. Пуштар Информативна служба СРК

Пантери прославили Ивањдан

Припадници специјалне јединице ВРС, Гарда Пантери, су у задужбини Немањића, манастиру Тавна код Бијељине прославили Крсну славу јединице Ивањдан.

Фото: Гарда Пантери

Свету архијерејску литургију је служио умировљени епископ западноевропски Константин.

-Славимо нашу славу овде, у овом манастиру, јер су и наши рањеници опорављани у овој светињи, коју смо чували, рекао је ветеран Пантера Саво Миличић из Модрана код Бијељине.

-Дужност преживјелих ветерана је да се сјећају својих погинулих сабораца и њихових породица, поручио је секретар удружења Перо Цвијетиновић.

У протеклом одбрамбено- отаџбинском рату животе у темеље Републике Српске уградило је 105 Пантера, а 850 је рањено. 

Гардом су командовали мајор Бранко Пантелић (погинуо 4. септембра 1992. године на Мајевици) и Љубиша Савић- Маузер, који је мучки убијен 7. јуна 2000. године. За његово убиство је пред лице правде изведен Ђорђе Ждрале, који је правоснажно осуђен на 20. година. Позадина убиства никада није расвјетљена.

Овим путем нашим саборцима честитамо Крсну славу јединице !!!