Мајор Вуко Чворо

Биографија команданта 4. батаљона Војне Полиције- СРК

Мајор Вуко Чворо

Рођен је 6. септембра 1958. године у селу Миошићи општина Пале, као друго дијете оца Богдана и мајке Наде. Основну школу завршава у Прачи, средњу машинску на Палама. По завршетку средњошколског образовања уписује Факултет политичких наука у Сарајеву смјер општенародне одбране и заштите.

1983. године почиње радити у паљанском шумарству а затим прелази у ТО општине Пале, гдје ради све до 1989. године, када из цивилства постаје активно војно лице тадашње Југословенске Народне Армије.

Почетак рата затекао га је у Лукавици гдје је и радио у тадашњој касарни Славиша Вајнер Чича са чином капетана прве класе. Већ средином 1992. године Главни штаб Војске РС поставља га за комаданта 2. прачанског батаљона. Након тога 1993. године прекомандован је на мјесто комаданта Касиндолског батаљона.

У зиму 1994. године постављен је на чело 4. батаљона Војне Полиције, гдје је дочекао крај рата  у чину мајора. По завршетку рата иако је био активни официр Војске Југославије касније Србије и Црне Горе, Чворо остаје у родним Палма, гдје је обављао дужност начелника штаба 505. моторизоване бригаде, све до августа 1999. године када прелази у Министарство унутрашњих послова РС.

За 17 година колико је провео у полицији обављао је функсије самосталног инспектора, командира саобраћајне полиције, начелника униформисане полиције Центра Јавне Безбједности Источно Сарајево (ЦЈБ ИС), замјеника начелника ЦЈБ ИС и помоћника начелника.

Мајор Вуко Чворо је након краће и тешке болести преминуо  27. априла 2016. године. Сахрњен је на пордичнм гробљу у селу Миошићи.

За ратне заслуге у одбрамбено- отаџбинском рату 1996. године је одликован орденом Милана Тепића од стране првог предсједника РС Радована Караџића, те медаљом Заслуга за народ. Иза њега су остали мајка Нада, супруга Добрила, синови Бојан и Дамјан, снаха Јована и унук Богдан.

Захвални саборци 4. батаљона Војне Полиције- СРК