ОБИЉЕЖЕНО 19 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА ПЕТОГ КОРПУСА ВРС

СОКОЛАЦ, 31. ЈАНУАРА /СРНА/ - На Сокоцу је данас обиљежено 19 година од формирања Петог корупса Војске Републике Српске у чији састав су ушле ратне јединице Сарајевско-романијског, Дринског и Херцеговачког корпуса.
 

За погинуле и умрле припаднике Петог корпуса Војске Републике Српске служен је парастос у манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији.

На унутрашњим зидовима овог храма постављене су плоче са 4.000 имена погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату са подручја Сарајевско-романијске регије.

Парастос је служио настојатељ манастира јеромонах Андреј, а потом је на Војничком спомен-гробљу "Мали зејтинлик" на Сокоцу служен помен за 959 српских бораца чији посмртни остаци почивају на овом гробљу.

Код централног крста на гробљу вијенце су положиле делегације Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, града Источно Сарајево, Борачке организације са Пала, регионалних одбора борачких организација, те делегација општине Пале.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је да је Пети корпус, односно јединице које су ушле у његов састав, дао велики допринос на очувању ових простора и стварању Републике Српске.

"Данас овдје на `Малом зејтинлику` желимо да обновимо сјећања на дјело и жртву коју су поднијели погинули борци у одбрамбено-отаџбинском рату", нагласио је Лучић.

Према његовим ријечима, ту су сахрањени погинули саборци који су дали животе за стварање Републике Српске.

"Ово мјесто нас подсјећа на жртву наших сабораца што нам даје снагу да сачувамо Републику Српску, а она ће бити сачувана ако борачке категорије добију статус у друштву који заслужују", истакао је Лучић.

Он је указао на потребу да се поправи материјални статус незапослених демобилисаних бораца, породица погинулих бораца и ратних војних инвалида и буду испоштована њихова законска права.

Предсједник Одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић подсјетио је на формирање Петог корпуса Војске Републике Српске 31. јануара 1996. године чије је сједиште било на Сокоцу.

Он је истакао да се на дан сјећања на формирање овог корпуса саборци присјећају оних који су живот дали за отаџбину Републику Српску.

Годишњица погибије Зорана Цвијетића

У Источном Сарајеву данас је обиљежена 21. година од погибије Зорана Цвијетића, првог начелника Центра служби безбједности Сарајевско романијско-бирчанске регије. 

Вијенце на споменик, који је подигнут на мјесту погибије Зорана Цвијетића, положили су представници: Удружења ветерана служби безбједности Републике Српске, Борачке организације, те општина Соколац, Рогатица и Источна Илиџа.

На данашњи дан 1994. године од снајперског хица са брда Мојмило погинуо је Зоран Цвијетић, тадашњи начелник Центра служби безбједности Сарајевско-романијско-бирчанске регије и први министар унутрашњих послова српске аутономне области Романија.

Цвијетићеви преживјели саборци подсјетили су данас на још једног страдалог српског хероја, као и на његов допринос у стварању МУП-а Републике Српске, који је био и остао гарант опстанка Српске.

,,Позивамо све оне који нису колективни чланови Борачке организације Републике Српске - да се ујединимо и збијемо редове како би што брже рјешавали нагомилане проблеме полицајаца и демобилисаних бораца Војске Републике Српске'', истакао је Радован Пејић, представник Удружења ветарана служби безбједности Републике Српске.

,,Обавеза Борачке организације Републике Српске и Удружења ветерана служби безбједности које је колективни члан Борачке организације, јесте да се боре и изборе за све оно што борцима и ствараоцима Републике Српске припада 20 година након рата'', рекао је предсједник Борачке организације Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић и додао:

,,Ми знамо каква је економска ситуација у држави, али има доста ствари које се могу ријешити без новца, само је потребно мало људскости, поштовања и добре воље. Спремни смо да сачекамо нека боља финансијска времена за рјешење наших проблема, јер нам се чини да је ново руководство Борачке организације на челу са генералом Савчићем направило значајне помаке, прије свега на јединству борачке популације, а затим и на успостављању партнерског односа са властима''.

Лалић ипак истиче да нису задовљни ситуацијом, јер је недопустиво да 20 година након рата није ријешено стамбено збрињавање приоритетних борачких категорија, а да су демобилисани борци, који су имали среће да из рата изађу живи и здрави, данас најугроженија категорија која је на самом дну друштва Републике Српске.





 

23. године бастион си српства, срећан ти рођендан Републико Српска !!!

Република Српска 9. јануара обележава Дан Републике Српске и 23 године од свог оснивања. У исто време се обележава и крсна слава Републике Српске – Свети архиђакон Стефан.

Током политичке кризе након насилног отцепљења Хрватске и Словеније од Југославије, 25. јуна 1991. године и истих планова Муслимана, Срби су створили посебну скупштину 24. октобра под називом „Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини“. Дана 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све општине, месне заједнице и насељена места где је више од 50% становника гласало да СР Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају делом „српских аутономних територија“.

Дана 9. јануара 1992. године у Сарајеву, ова скупштина је прогласила „Српску Републику  Босну и Херцеговину“ , док је 28. фебруара донет Устав Српске Републике  Босне и Херцеговине.

Током седнице Скупштине 12. маја 1992. Радован Караџић је објавио шест „стратешких циљева“ српског народа у Босни и Херцеговини, а то су били: државно разграничење од друге две националне заједнице, коридор између Семберије и Крајине, успостављање коридора у долини реке Дрине, односно елиминисање Дрине као границе између Срба, успостављање границе на реци Уни и реци Неретви, подела града Сарајева на српски и муслимански део и успостављање у сваком од ова два дела ефективне државне власти те конститутивне државе, излаз Српске Републике Босне и Херцеговине на море. Током исте седнице, скупштина Срба је успоставила Војску Републике Српске (ВРС) и изабрала Ратка Младића да буде заповедник другог војног дистрикта Југословенске армије.

Пред крај маја 1992. године и повлачења југословенских снага са простора бивше СР Босне и Херцеговине, други војни дистрикт је постао главни штаб војске Републике Српске. 12. августа 1992. године назив Српска Република Босна и Херцеговина је промењен у Република Српска.

И НАТО је рушио

Рат у Босни и Херцеговини је трајао од 1992. до 1995. године. Дана 30. августа 1995. године НАТО пакт покреће бомбардовање Републике Српске („Операција Намерна сила“). Међутим, преживела је Република Српска и нападе усташа и исламиста, и бомбе НАТО. Иако нису сви циљеви зацртани на Скупштини 12. маја 1992. године испуњени, Срби су добили своју државу западно од Дрине.

Рат је окончан потписивањем Дејтонског мировног споразума, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.

Дан Републике Српске

Као Дан Републике узет је датум када је Скупштина прогласила оснивање Републике Српске 1992. године. То је нерадан дан у Републици Српској и он се обележава бројним свечаним и културним манифестацијама.

На Дан Републике Српске, Срби са те стране Дрине сећају се и жртава отаџбинског рата, полажу се венци и служе литургије за јунаке погинуле за Републику Српску.

Караџић и Младић

И овај Дан Републике Српске, двојица водећих политичких личности током њеног оснивања и одбране, председник Радован Караџић и генерал Ратко Младић проводе у Хашком притовору под оптужбом за наводне злочине.

Поступке против њих двојице, многи правни стручњаци и аналитичари тумаче као покушај међународне заједнице да се Република Српска криминализује и покаже као „злочиначка творевина“ а све са циљем њеног укидања.

Срећан 23. рођендан и скоро уједињење са Србијом

Упркос свим ратним и каснијим искушењим кроз које је пролазила Република Српска, она остаје тврђава српског народа и највећи његов успех у одбрамбеним ратовима деведесетих.

Свим грађанима Републике Српске желимо добро здравље и срећу, даље јачање институција Републике Српске и скоро уједињење са Србијом.

Редакција „Правда“