Сарајевско-романијски корпус- Сам против свих!

У тексту кориштени подаци из књиге “Војска Републике Српске 1992-2005”, 
аутора: Данка Боројевића и Драгог Ивића

Сарајевско-романијски корпус ВРС (СРК ВРС) настао је од делова 4. Корпуса ЈНА. На основу наредбе команданта ГШ ВРС од 22. маја 1992. године формиран је СРК, a oдлуком Председништва Српске Републике Босне и Херцеговине о формирању Војске Српске Републике БиХ, 4. Корпус ЈНА преформиран је у СРК ВРС. . 

Одлучено је да се тај корпус размести на ширем подручју Сарајева (Наредбом Главног штаба Војске Српске Републике БиХ, стр. пов. бр. 02/5-31 од 04. 06. 1992. године, одређене су зоне одговорности корпуса и наредни задаци Војске СР БиХ. 

Зона одговорности:

Граница зоне одговорности СРК обухватала је: северна и југозападна граница: Дрињача (укључно), Равно брдо – тт. 1019 (искључно), превој Храстић – к. 524 (укључно), Кладањ (искључно), Олово (искључно), Дернек – тт. 1465 (укључно), с. Подгора (укључно), западна граница: с. Подгора, Раковица (укључно), Хаџићи (укључно), с. Пресјеница (искључно), Ђокин торањ – тт. 2086 (искључно), јужна граница: Ђокин торањ, Миљевина (искључно), Фоча (искључно), река Ћехотина до с. Мирчићи и даље границом са Црном Гором, источна граница: граница са СРЈ и реком Дрином до с. Дрињача. ), у бившој зони одговорности 4. Корпуса ЈНА.

Елементи бивше ЈНА приступиле су снагама локалне ТО и учествовали су у организовању и попуњавању јединица СРК. Корпус је по формацији требало да броји 22800 људи. Међутим, због бројних проблема формацијска попуњеност људством СРК кретала се између 15000 и 18000 бораца, док је просечна попуњеност била око 13000 бораца.

Корпусом су командовали: пуковник Томислав Шипчић, генерал-потпуковник Станислав Галић и генерал-мајор Драгомир Милошевић.

Начелници штаба корпуса били су: пуковник Драган Марчетић, генерал-мајор Драгомир Милошевић и генерал-потпуковник Чедо Сладоје.

Команда СРК била је у Лукавици.

Јединице СРК:

Наредбом команданта ГШ ВРС стр. пов. бр 30/18-17 од 16. јуна 1992. године наређено је формирање команди и јединица Војске Српске Републике БиХ, у којој је за СРК наређено да се формира:

-Команда корпуса,

-Команда стана СРК ВРС,

-4. батаљон војне полиције (4. бвп),

-4. батаљон везе,

-4. аутотранспортни батаљон,

-4. санитетски батаљон,

-4. инжењеријски батаљон,

-4. мешовити артиљеријски пук (4. мап),

-4. мешовити противоклопни артиљеријски пук (4. мпоап),

-4. лаки артиљеријски пук ПВО (4. лап ПВО),

-4. извиђачко-диверзантски одред (4. ИДО), од 1994. године Бели Вукови

-4. чета за АБХО,

-1. Сарајевска механизована бригада,

-2. Романијска моторизована бригада (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета је из СРК ВРС и придодата ДК ВРС),

-1. Романијска пешадијска бригада,

-1. Илијашка пешадијска бригада,

-1. Илиџанска пешадијска бригада,

-1. Игманска пешадијска бригада,

-3. Сарајевска пешадијска бригада (формирана крајем 1993. године од 1. Вогошћанске лпбр, 1. Рајловачке лпбр и 1. Кошевске пбр),

-Рогатичка лпбр (формирањем Дринског корпуса 1. новембра 1992. године, изузета из СРК ВРС и придодата ДК ВРС, а затим преименована у 1. Подрињску лпбр),

-1. Романијска лпбр (касније преименована у 1. Романијску пбр),

-1. Вогошћанска лпбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

-1. Кошевска пбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

-1. Рајловачка лпбр (крајем 1993. године ушла у састав 3. Сарајевске пбр),

-2. Сарајевска лпбр,

-4. Сарајевска лпбр.

У првој фази свог постојања, СРК је сачињавало тринаест бригада, три самостална пука за пружање подршке и пет батаљона за техничко одржавање и опскрбу. У јесен 1992. године организовање састава СРК приводило се крају. Бригаде су реорганизоване, тако да су бригаде Трново и Ново Сарајево припојене 1. Романијској бригади (заузимањем Трнова 1992. године, јединица из Трнова је ушла у састав Херцеговачког корпуса), а основана је и 1. Игманска бригада, од бригада из Блажуја и Хаџића. Крајем новембра 1992. године 2. Романијска моторизована бригада и Рогатичка бригада придодате су Дринском корпусу ВРС, чиме се број бригада СРК смањио на девет. Крајем 1993. године и почетком 1994. године бригаде Рајловац, Вогошћа и Кошево припојене су у нову 3. Сарајевску пешадијску бригаду, тако да се укупан број бригада смањио на седам.

Значајније операције ВРС у којим су учествовали и борци СРК ВРС:

Операција “Лукавац-93”, је био одговор ВРС на окупацију Трнова, Рогоја, јужних падина Јахорине и планине Ковач и пресецање комуникација које повезују српску Херцеговину са осталим деловима РС. Циљ операције је био заузимање бољег и повољнијег стратешког положаја око Сарајева и спајање Источне Херцеговине са осталим дијелом РС,

Операција “Дрина”, операције на Нишићкој висоравни и око Олова,

Операција “Звијезда-94”, циљ операције је било заузимање Горажда,

Сарајевско-романијски корпус- Сам против свих!

СРК је на себе везао скоро читаву Армију БиХ. Чак четири од пет корпуса (1., 2., 3. и 4. Корпус) су били наспрам једног СРК. Треба додати и 81. дивизију из Горажда која је такође вршила притисак на наше положаје из ове енклаве. Такође не смијемо заборавити ни снаге НАТО пакта које су у јеку највеће офанзиве АБиХ (Операција Т) ставиле на располагање муслиманским снагама, те у два наврата извеле ваздушне ударе на наше снаге.

И поред преко 100 офанзива, СРК је остао непокорен. Становништво и вјековна српска огњишта су сачувана уз велике жртве.

Сарајевско-романијски корпус ВРС је у грађанском рату (у периоду од 1992. до 1995. године) имао готово 4000 погинулих и преко 10000 рањених.

После Дејтонског мировног споразума дио зоне одговорности и јединица СРК ВРС прелази у мирнодопску формацију ВРС, и бива распоређено у 5. Корпус ВРС.

ВЈЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ЈУНАЦИМА СРК КОЈИ УГРАДИШЕ СВОЈЕ ЖИВОТЕ У ТЕМЕЉЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!!!