Заустављање офанзиве са Игмана 07.07.1992. године

Послије ангажовања наше јединице у борбеним дејствима на Добрињи, гдје су наши припадници успјешно извршили сва наређења предпостављене команде и показали изузетну обученост у сложеним урбаним условима ратовања, пред нама су већ били нови задаци.

Предаха је било врло мало. Из команде корпуса ново наређење. Јединица је хитно упућена на Игманско ратиште, тачније у рејон села Јасен, изнад Крупца. Тог 7. јула 1992. године муслиманске формације су извршиле први организовани напад на вјековна српска огњишта на потезу села Страишта- Горња и Доња Пресјеница.

Муслиманске снаге у то вријеме организоване у такозване „Општинске штабове одбране (ОпШО)“  из састава Трнова, Илиџе и Здруженог одреда Игман, а под командом Годињак Едхема, извршиле су напад из правца Кијева, Остојића, Дејчића, Зорановића, Шабанаца и Игмана на поменута села.  Напад је имао за циљ спајање муслиманских територија Игмана са Кијевом. У то вријеме није била успостављена и увезана  линија одбране наше територије. Наше снаге су биле на коти Храст изнад Страишта.  Пошто су непријатељске снаге успјеле заузети коту Храст, пред њима је остао лак задатак. Небрањена села су нападнута. Настао је хаос. Некадашње комшије нису имали милости. Почела је тортура, убијање, пљачкање и касније спаљивање српске имовине.

Спаљена кућа Зимоњића на Страиштима

Наша јединица се прикључила осталим војно-полицијским формацијама, и формирана је линија одбране која је имала за циљ да заустави офанзиву и даље напредовање муслиманских екстремиста према селима Јасен, Стара гора и даље према Крупцу. Заузели смо положај изнад села Јасен. Становништво је евакуисано на сигурну територију слободног Крупца.  Такође до нас долазе непотвђене информације о становништву из Кијева и Пресјенице које покушава да се домогне слободне српске теритоије преко Старе горе. Такође долазе вијести  и о губицима наше војске на Храсту.

9. јула настављен је претрес  терена на потезу Јасен-Зорановићи. Том приликом су пронађени погинули српски борци капетан Бране Берибака, те војници Ненад Ждрале и Здравко Лаловић. 

Они су убијени у војном камиону, из засједе на путној комуникацији Крупац-Игман. Акцију извлачења тијела извели су припадници Извиђачко-диверзантског вода "Соко" из састава 2. Сарајевске лаке пјешадијске бригаде.

Три дана касније 12. јула пронађена су тијела и осталих девет спских војника : Драган Ждрале, Радивоје Кокић, Раде Шеховац, Небојша Млађен, Момо Дошло, Саво Клепић, Сретен Мочевић и браће Пере и Славише Васић. Исти дан у борбама живот је изгубио Мирослав Кењић.

Заузета српска села су поново ослобођена у акцији "Лукавац-93", годину дана касније, да би их муслимани поново заузели 16. јуна 1995 у акцији "Текбир".

Послије завршених борбених дејстава и стабилизације овог дијела ратишта јединица је повучена у Касарну Слободан Принцип- Сељо у Лукавицу.

Масакр цивилног становништва

Након заузимања српских села Страишта, Доња и Горња Пресјеница, цивилно становништво које су ту затекло, углавном дјеца, жене и старци њих око тридесет, називајући их четницима натјерано је уз псовке и пријетње да ће бити поклани, у кућу Рамиза Плоскића, гдје су били затворени.

Тих дана између 7. и 10. јула 1992. г. у поменутим селима од стране муслиманских екстремиста на најсвирепији начин, клањем, дављењем и слично, убијено је седамнаест цивила претежно старијих особа од којих је неколико након клања спаљено у својим кућама. Опљачкана је сва покретна и непокретна имовина, а куће и други господарски објекти су спаљени.

Спаљена кућа Самарџија на Страиштима

За овај злочин оптужена су сљедећа лица:

1.       Едхем Годињак, некадашњи припадник СДБ-а и начелник СЈБ Трново;

2.       Хајрудин Плоскић звани „Лело“из Кијева, командир Диверзантског  вода у јединици којом је командовао Годињак;

3.       Муниб Адемовић из Кијева;

4.       Хајрудин Елезовић из Кијева;

5.       Исмета Колар звана „Невенка“ из Кијева;

6.       Шефик Карић из Кијева;

7.       Хамо Карић из Кијева.

Према досада прикупљеним подацима убијени  су:

1.       Јанко Поповић- заклан

2.    Мирко Шеховац (Непокретни инвалид)- заклан и спаљен у кући заједно са супругом Танкосом

3.       Танкоса Шеховац- заклана и спаљена у кући

4.       Коста Шеховац- убијен

5.       Јованка Шеховац- убијена

6.       Савка Љубоје- убијена

7.       Ристо Љубоје- убијен

8.       Стака Љубоје- убијена

9.       Мирко Крављача- заклан

10.   Коса Крављача- заклана

11.   Душан Цвијетић- заклан

12.   Зора Цвијетић- заклана

13.   Милош Цвијетић- заклан

14.   Винко Цвијетић- заклан

15.   Драгица Цвијетић р. Кењић- заклана

16.   Драгица Цвијетић р. Бјелица- заклана

17.   Млађен Самарџија- убијен

У тексту кориштени сљедећи извори информација:
Одсјек за истраживање рата и ратних догађаја РС
Ратни дневник С.Г.