Обиљежен Дан наше јединице

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 23. МАЈА /СРНА/ - Поменом и полагањем вијенаца у Спомен-соби у Лукавици и парастосом за погинуле и умрле саборце у храму Светог Василија Острошког на Вељинама, Удружење ветерана Војне Полиције Сарајевско-романијског корпуса у сарадњи са Борачком организацијом Источно Ново Сарајево, обиљежило је данас Дан Четвртог батаљона Војне Полиције.

-Окупили смо се данас и у сарадњи са борачким организацијама Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, присјећамо се наших сабораца и обиљежавамо дан јединице. Редовно обилазимо породице наших погинулих другова и посјећујемо њихове гробове, а онолико колико можемо помажемо и свима којима је помоћ данас потребна, рекао је један од припадника чете Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса Десимир Ракић.

Помену и парастосу, осим припадника ове јединице, присуствовали су и предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић, начелници општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа Љубиша Ћосић и Предраг Ковач, потпредсједник Скупштине општине Пале Синиша Ласица, представници борачких организација ових општина, као и ветерани Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

Прије почетка ратних дејстава јединица је била у саставу 288. Батаљона Војне полиције ЈНА, бивше 7. Армијске области која је била смјештена у сарајевској касарни "Виктор Бубањ".

Дана 23. маја. 1992. године јединица је напустила касарну и била је измјештена у село Тврдимићи, гдје се први пут постројава у формату батаљона 25. маја и тај дан се прославља као званични Дан Четвртог батаљона Војне полиције.

Уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становништва од ратних дејстава непријатеља.

Припадници ове јединице ратовали су на Трескавици, Игману, Бјелашници, Мојмилу, Нишићкој висоравни... Јединица је била ангажована и на откривању и спречавању криминалних активности у зони одговорности Сарајевско-романијског корпуса.

У рејону Грепка јединица је била ангажована у противтерористичким дејствима, гдје је на једном од тих задатака погинуо командант батаљона капетан Недељко Лиздек. Осим Лиздека, још девет војних полицајаца је уградило животе у темеље Републике Српске.

Крај рата јединица је дочекала на игманском ратишту, село Бјеловац, одакле се повукла у јануару 1996. године. Задатак јединице у то вријеме био је да помогне становништу тадашњег Српског Сарајева које је због Дејтонског мировног споразума одлучило да напусти насеља која су према споразуму припала Федерацији БиХ.

И на тим задацима по веома тешким временским условима, припадници јединице су показали велику професионалност и обученост. Послије рата јединица је наставила дјеловање у мирнодопским условима.

Један дио војника 1997. године потписује своје прве професионалне уговоре. Тада је јединица била у саставу 505. Моторизоване бригаде, која је била смјештена у касарни "Милош Обилић" на Палама.

Јединица је у више наврата проглашавана за најбољу чету у саставу бригаде, а 1998. године 505. Моторизована бригада проглашена је за најбољу јединицу у Војсци Републике Српске /ВРС/, а све то на основу резултата њене чете која је поднијела највећи терет на провјерама комисије из Главног штаба ВРС.

Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица се гаси 2003. године.