Данас служен парастос за погинуле борце 1. Оклопног батаљона 1. Сарајевске механизоване бригаде

Полагањем вијенаца и служењем парастоса у спомен парку 1. Оклопног батаљона 1. Сарајевске механизоване бригаде,  одата је почаст за 49. погинула бораца ове јединице. Вијенце су положили представници ветерана "оклопњака", делегације градске и општинске заједнице те чланови локалне борачке организације.

ОКЛОПНИ БАТАЉОН 1.САРАЈЕВСКЕ МЕХАНИЗОВАНЕ БРИГАДЕ

Оклопни батаљон 1. Сарајевске механизоване бригаде настао је из  1. оклопног батаљона 49.механизоване бригаде одласком јединица бивше Југословенске армије са простора Сарајева према Савезној  Републици  Југославији.

У састав батаљона ушли су резервисти и добровољци који су се јавили да као припадници Војске Републике Српске стану у одбрану Српског народа, својих породица и своје земље. Претежно млади, обични људи оспособили су се за своје ратне војничке дужности и успјешно их извршавали до задњег дана рата.

Славимо 12. мај, Светог Василија Острошког, као свој дан, дан када је 1992. године званично формирана БРС те батаљон постао Оклопни батаљон 1. Сарајевске механизоване бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Српске.

Тих дана припадници бившег 1. оклопног батаљона/ 49 . механизоване бригаде напустили су просторе БиХ, а батаљон је раме уз раме са припадницима Илиџанске бригаде бранио просторе Илиџе од напада.

Батаљон је од првих дана ратних сукоба на овим просторима ангажован на спречавању сукоба,а потом на одбрани простора са већинским Српским живљем од напада паравојних и војних формација непријатеља на незаштићено становништво.

Са пјешадијским и другим јединицама своје и 2. Сарајевске бригаде, батаљон је бранио простор гдје се сад налазимо, а у току рата дијелови батаљона су упућивани на задатке и придавани другим јединицама од Горажда и Нишићке висоравни па до Трнова, Игмана и Трескавице. Бранили смо овај простор и одбранили.

Кроз састав батаљона прошло је више од 600 мушкараца и жена, највећи дио је остао у јединици цијели рат, а и остали су му својим присуством дали обиљежје потпуне војничке,неополитичке јединице потчињене у потуности претпостављеној команди.

Јединица није имала своје донаторе нити своју локалну заједницу, већ своју Војску Републике 

Српске и поносни смо због тога.

Било је тешких и веселих тренутака какве само живот и ратни услови могу донјети. Ратовали смо, гинули и веселили се побједама,а највише од свега жељели мир на овим просторима, срећу и бољи живот наших породица и нашег народа.

У току рата погинуло је 48 припадника, почев од војника Кочиш Роберта из Сенте и Гајић Зорана из Бања Луке, те старијег водника Ротић Казафера који погинуше почетком маја 1992. године, па до Радоња Остоје који је посљедни погинули борац батаљона.

Погинуо нам је и замјеник команданта потпуковник Мијић Слободан са својом посадом водником Димитријем Телебаком те војницима Небојшом Чубрилом-Чомбетом и Браном Васиљевићем.

Много нам је јунака погинуло на ратиштима и нек им је вјечна слава.

Преко 200 бораца батаљона је теже или лакше рањено у борбама и многи се од њих због тешких последица нису вратили у борбени строј,али су заувјек остали уз нас.

Слике  са парастоса погледајте    >>>ОВДЈЕ<<<