"Случај Добровољачка" злочин без казне

У Источном Сарајеву ће 3. маја бити служена литургија за 42 погинула војника ЈНА, међу којима је и осам припадника наше јединице, 288. батаљона Војне Полиције.

БОВ и "Видра" испред зграде команде 2. Војне Области на Бистрику

Ово је прича о херојима који су погинули пружајући отпор далеко бројнијем непријатељу. Убијени су на мучки и подмукао начин.

20. април,војници на одслужења војног рока Саша Урошевић и Предраг Нинков из Против-терористичког вода, завршавају дужност на обезбеђењу команде 2. Војне области (2. ВО) на Бистрику и одлазе у кафић преко пута команде. Убрзо сарајевску тишину пркидају пуцњи. Сале и Пеђа су убијени. Зашто? Коме су два ненаоружана војника сметала? Ко је извршилац овог гнусног злочина? То су питања на које никада нећемо добити одговор.

2. мај око 12 сати, по наређењу генерала Кукањца, група војника из 65. Заштитног моторизованог  пука, на челу са пуковником Шупутом креће према Дому ЈНА, који је блокиран и нападнут од стране Зелених беретки и ТО. У групи од 40-ак војника је и једна посада БОВ-а  (М86 ) из наше јединице која је била ангажована на обезбеђењу команде 2. ВО. Код угоститељког објекта Естрада, наш БОВ је погођен, гдје гину три војника: Срећко Јовановић, Предраг Церовић (ПКТ) и Слободан Јелић (возач), а тројица бивају рањени. Остатак групе трпи жестоку ватру и Кукањац наређује Капетану прве класе Марку Лабудовићу који се налазио на обезбеђењу Војне болнице, да са својим диверзантским одредом (65. ЗМтП) крене помогне Шупуту. Лабудовић је одбио наређење Кукањца, али на вапаје другова из јединице није остао равнодушан. Око 13 сати постројио је тринаест хероја, и са два „пинца“ и два санитетска возила упутили се према Дому ЈНА. На Скендерији колона возила упада у засједу, гдје гине 14 војника (Текст о овом догаљају прочитајте >>>ОВДЈЕ<<<). Напад је почео и на команду 2.ВО, па Кукањац наређује да се из наше јединице упуте снаге како би је заштитили. Два БОВ-а и три БВП-а М80А1 (Видра) крећу у испомоћ. Кретали су се правцем Отока-Пофалићи-Маријин двор-Скендерија. Код зграде Електропривреде на колону је дејствовано из пјешадијског наоружања. На  напад је узвраћено и колона је наставила кретање. По доласку на Скендерију, посада „Видре“ се пробила кроз барикаде и наставила кроз „Добровољачку“ према Команди. Посада БОВ-а је уочила тројицу рањених војника, те их покупила и одвукла у војну болницу. Били су то војници Драган Матић, Драган Лазукић и Драгослав Николић. Остала три возила су мало каснила, и у путу су примили наређење да се врате назад у касарну Виктор Бубањ јер је и на њу почео напад. БОВ који је одвео рањенике у Војну болницу, је наставио кретање и стигао пред команду 2.ВО, гдје је у току био жесток напад. Посаде оба возила су заузеле борбене положаје унутар зграде, а возила су остала испред са возачима и нишанџијама, гдје су се укључили у одбрану команде. Око 17 сати гине војник Перица Новић. Младић који је одбио да остане у касарни и кренуо је са својим друговима, храбро, а остало му је само два дана до раздужења и повратка кући. Војници у оклопним транспортерима трпе жестоку ватру, што из пјешадијског, што из против-оклопног наоружања. Оба су погођена и трпе мања оштећења. У „Видри“ оператер на ПАТ-у бива лакше рањен. Погођен је кумулативном мином, али је захваљујући отвореним куполама, остао жив. Напад је око 20 сати престао.

Истог дана, увече, предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић враћа се из Лисабона у Сарајево. Са аеродрома је одведен у касарну ЈНА “Слободан Принцип Сељо” у Лукавици, гдје му је објашњена ситуација у граду и затражено посредовање у преговорима о безбједном повлачењу припадника ЈНА из Сарајева. Изетбеговић прихвата да дође до команде Друге војне области и да са колоном, уз генерала ЈНА Милутина Кукањца и команданта УНПРОФОР-а генерала Луиса Мекензија, изађе из града.

Дана 3. маја 1992. око 8 сати одлучено је да генерал Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. Послије одустајања од те одлуке вратило се повјерење војске и официра. Око 13 сати у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размјена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размјена је договорена за 15 сати. Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.

Излазак војника из ФИС-а

На челу колоне, која је бројила око 40 возила са око 300 људи, били су канадски генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Наш БОВ је такође био на челу,а посада „Видре“ на зачељу колоне. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали. Приликом отварања врата на „Видри“ један злочинац је почео да пуца унутра по возили, гдје је једног војника ранио, а војника Ивицу Симића убио, чије тијело још није нађено.

– Могао сам да видим како војници Територијалне одбране протурају цијеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били дио конвоја, и пуцају. Видио сам како се крв слива низ вјетробране кола.Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу, написао је у својој књизи “Чувар мира – пут у Сарајево” генерал Мекензи.

Преживјеле војнике спроводе до зграде ДТВ Партизан (ФИС). Читаву ноћ се врше понижавања и физичка малтретирања заробљених војника. Већина их је пуштена 4. маја, а остали неколико дана касније.

– Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици, из етера стиже порука припадницима „Зелених беретки”: 

-„Убијте Алију”. 

Глас додаје: 

-„Кљујо, склони се, ја водим ову операцију”. 

У Сарајеву добро знају чији је то био глас. Добровољачка је био покушај и да се убије Алија Изетбеговић. Од својих. А оптужи ЈНА. Отуда и такав став званичног Сарајева према трагедији убијених припадника ЈНА, стоји, између осталог, у тексту Лазанског.

3. и 4. маја трају и напади на касарну Виктро Бубањ. У једном од тих напада је погинуо војник резервиста Миломир Јањић.

Списак убијених припадника 288. батаљона Војне Полиције:

- Саша Урошевић 20. 04. 1992

- Предраг Нинков 20. 04. 1992

- Јелић Слободан 02. 05. 1992

- Срећко Јовановић 02. 05. 1992

- Предраг Церовић 02. 05. 1992

- Перица Новић 02. 05. 1992

- Ивица Симић 03. 05. 1992
- Миломир Јањић- Зека 03. 05. 1992

Вјечна слава јунацима 288. батаљона Војне Полиције !!!